Crveno more zbog svojih jedinstvenih karakterisitka predstavlja dom raznolikom i najproduktivnijem koralnom grebenu, međutim njegovo ime zbunjuje mnoge.
Satelitski snimci snimljeni iz svemira prikazuju Crveno more kao plavu liniju koja se prostire od severa ka jugu duž severoistočne ivice afričkog kontinenta. Intenzivno plavetnilo vode u potpunom je kontrastu sa sivo-smeđom bojom okolnog pejzaža. Na prvi pogled nema ničeg „crvenog“ u Crvenom moru.
Dakle, kako je Crveno more steklo svoje čuveno ime?
Pravo poreklo imena je danas teško utvrditi, iako mnogi naučnici imaju različite teorije. Marinolog sa Univerziteta Stoni Bruk u Njujorku Karin Klajnhaus, tvrdi da niko ne zna sa sigurnošću da kaže zašto je more dobilo takav naziv. Međutim, pretpostavka je da odgovor ima neke veze sa algama – Trychodesmium erithraeum.
Poznata i pod imenom morska piljevina, pripada vrsti cijanobakterije koje spadaju u grupu plavo-zelenih algi. Prema istraživanjima NASA-e, ovi organizmi su odgovorni za 60 do 80 posto prerađenog azota u okeanima.
T. erithraeum se može naći u velikom delu tropskih i suptropskih okeana. A u Crvenom moru raste u izobilju i podložan je periodičnom cvetanju – koje se javlja kada dođe do brzog rasta populacije. One tada postanu konkurenti, jer teritorija i svetlost nisu dovoljni da zadovolje potrebe svih i one na kraju umiru. Kada alge odumru, voda poprima crvenkasto-braon boju.
Veruje se da su ljudi bili inspirisani ovim crvenim plimama koje se javljaju samo u Crvenom moru i u karipskim vodama. Koncentracija algi se povećava ili smanjuje u zavisnosti od godišnjih doba. A u godišnjim dobima kada je koncentracija algi niža, boja nije crvena već smeđa.
Druga teorija koja govori o nastanku imena je da su litice planina na njegovim obalama crvene boje. Ta boja se reflektuje o površinu mora i zato ljudi kad ga gledaju u njega imaju utisak da je obojeno u crveno.
Međutim ako istoričare upitate za njihovo mišljenje na ovu temu, oni će reći kako je Crveno more nazvano po oznakama za lokacije mora u drevnom mediteranskom svetu – na jugu. U drevnim jezicima, crna, crvena, zelena i bela boja su se odnosile na sever, jug, istok i zapad.
Žarište biodiverziteta
Naučnike danas Crveno more ne privlači samo zbog misterizonog porekla imena, već i zbog svoje jedinstvenosti. “Crveno more je žarište biodiverziteta sa mnogim endemskim vrstama koje pronalazimo samo tu i u susednom Adenskom zalivu”, rekla je Karin. Naučnici ističu da se u njemu nalazi jedan od najdužih koralnih grebena na svetu, koji je dug oko 4000 kilometara.
Zbog svojih jedinstvenih karakteristika i raznolikog živog sveta, naučnici Crveno more smatraju jednim od poslednjih morskih utočišta od klimatskih promena.
– Korali koji su se tu pojavili krajem poslednjeg ledenog doba, mogli su da podnesu veoma visoke temperature i salinitet zbog tadašnjih uslova u Crvenom moru – rekla je Karin.
Oni danas žive znatno ispod maksimalnih temperatura, stoga naučnici predviđaju da je ovo jedan od poslednjih grebena na svetu koji će preživeti ovaj vek.
