Pogledajte na noćno nebo ili pronađite slike svemira na internetu, pa ćete videti isto: mastiljavu, beskonačnu crninu svemira, ispresecanu svetlim zvezdama, planetama ili svemirskim letelicama. Zašto svemir nije živopisan poput plavog dnevnog neba na Zemlji? Iznenađujuće, odgovor nema mnogo veze sa nedostatkom svetlosti.
„Pomislili biste da s obzirom da u našoj galaksiji postoje milijarde zvezda, milijarde galaksija u univerzumu i drugi objekti, poput planeta koji odražavaju svetlost – da kad noću pogledamo u nebo treba da bude izuzetno svetlo.Ali umesto toga, zapravo je zaista mrak“, navodi student postdiplomskog studija astronomije i astrofizike na Kalifornijskom univerzitetu Tenli Hačinson-Smit.
Hačinson-Smit je objasnio da se ova kontradikcija, koja je u fizičkim i astronomskim krugovima poznata kao Olbersov paradoks, može objasniti teorijom prostorno-vremenskog širenja – idejom da „pošto se naš univerzum širi brže od brzine svetlosti, svetlost iz dalekih galaksija se možda isteže i pretvara u infracrvene talase, mikrotalase i radio-talase, koje naše ljudsko oko ne može da otkrije“. I zato što ih nije moguće videti golim okom, čine se tamnim.
Miranda Apfel, koja je apsolvent astronomije i astrofizike slaže se i dodaje: „Zvezde daju svetlost u svim bojama, čak i bojama koje nisu vidljive ljudskom oku, poput ultraljubičastog ili infracrvenog“, rekla je za „Lajv sajens“. „Kad bismo mogli da vidimo mikrotalase, sav prostor bi zablistao.“ Apfelova je rekla da je to zato što kosmička mikrotalasna pozadina – svetlosna energija Velikog praska koju su rasejali protoni i elektroni tokom postanka ranog univerzuma – i dalje ispunjava sav prostor.
Još jedan razlog zbog kojeg se međuzvezdani i međuplanetarni prostor čine mračnim je taj što je svemir gotovo savršen vakuum. Podsetimo se da je Zemljino nebo plavo, jer molekuli koji čine atmosferu, uključujući azot i kiseonik, rasipaju puno talasnih dužina vidljive komponente svetlo plave i ljubičaste talase od Sunca u svim pravcima, uključujući i pravac ka našim očima. Međutim, u nedostatku materije, svetlost putuje pravolinijski od svog izvora do prijemnika. Budući da je svemir gotovo savršeni vakuum – što znači da ima izuzetno malo čestica – u prostoru između zvezda i planeta praktično nema ničega što bi raspršilo svetlost na naše oči. A kad svetlost ne dopire do očiju, vidimo crno, navodi „Sputnik“.
Uprkos tome, studija iz 2021. godine u časopisu „Astrofizikal džurnal“ sugeriše da svemir možda nije tako crn kako su naučnici prvobitno mislili. Kroz NASA-inu misiju „Nju Horajzons“ do Plutona i Kojperovog pojasa, istraživači su mogli da vide svemir bez mešanja svetlosti sa Zemlje ili Sunca. Tim je pročistio slike snimljene svemirskom letelicom i oduzeo svu svetlost poznatim zvezdama, Mlečnom putu i mogućim galaksijama, kao i svu svetlost koja je mogla procuriti iz čudesa kamere. Otkrili su da je pozadinsko svetlo svemira i dalje bilo dvostruko svetlije nego što se predviđalo.
