Kada sneg padne, svet pobeli, dok su voda i led bezbojni. Kako bezbojna voda dobije belu boju i zašto je sneg beo, odgovara profesor fizike Kenet Libreht sa Kalifornijskog instituta za tehnologiju.
Kenet Libreht je i autor sajta snowcrystals.com, posvećenog fizici snega.
– Ako uzmete parče stakla, koje je takođe providno, udarite ga čekićem i smrvite u male parčiće stakla, oni će takođe biti beli – kaže Libreht za „Lajvsajens“.
Objašnjava da je ključ u tome kakva je interakcija svetla sa površinom kakvo je staklo u odnosu na ono sa površinom sastavljenom od velikog broja komadića, a to se može primeniti i na sneg.
Kako je ustanovljeno istraživanjima optike, kada svetlo padne na neki objekat, ono kroz njega prolazi, a on ga upija ili reflektuje. Kada svetlo padne na glatku površinu, kao što su staklo ili led, njegov vidljivi spektar prolazi kroz nju, a da mu put prostiranja nije izmenjen. Pošto ljudsko oko može da vidi samo objekte tako što se se svetlosni talasi od njih odbijaju, ili ih oni upijaju, prema naučnom objašnjenju, staklo ili led izgledaju providno.
Međutim, u slučaju slomljenog stakla, postoji veliki broj nejednakih površina. Kada svetlo padne na njih, ono se reflektuje i rasipa u različitim smerovima.
Isto to se događa i kod snega, koji je sačinjen od stotina minijaturnih kristala leda koji imaju različit oblik i strukturu.
Budući da ti kristali jednako odbijaju svetlost, njegovi zraci uključuju sve talasne dužine vidljivog spektra (crvenu, narandžastu, žutu, zelenu, plavu, tamnoplavu i ljubičastu), koje zajedno, kada se „pomešaju“, izgledaju belo. Zbog toga naše oči vide sneg kao beo.
Ipak, sneg može poprimiti i druge boje.
Libreht objašnjava da smetovi snega, ledeni bregovi ili glečeri mogu ponekad da izgledaju plavo kada svetlost uđe kroz njihove pukotine. Dok ova svetlost putuje kroz sneg ili led, bezbrojni ledeni kristali je rasipaju. Što dalje putuje, to se više rasipa. S obzirom da voda i led apsorbuju više crvene nego plave svetlosti, sneg ili led izgledaju kao da su plavi.
Poznata je i pojava crvenog ili ružičastog snega, a ona nastaje od određene vrste algi koja živi u hladnoj vodi unutar snežnih nanosa. Takođe, i drugi organizmi ili materije u snegu mogu mu dati drugu boju osim bele. Libreht navodi da zbog toga sneg zapravo može imati bilo koju boju iz spektra duginih boja.
