Nakon što je pre oko nedelju dana skinuta oznaka tajnosti sa slučaja pada NATO aviona 2006. godine u kom se nalazio slovački kontigent koji se vraćao iz misije na Kosovu, došlo se do informacija da taj avion najverovatnije nije pao zbog greške pilota, što je zvanična verzija, već da je namerno oboren jer su se u njemu nalazili dokazi o masovnim grobnicama i zločinima OVK, rekao je za Kosovo Onlajn advokat Goran Petronijević.
– Tri godine radimo na tome. I konačno smo, posle tri godine, u saradnji sa udruženjem porodica poginulih u toj avionskoj nesreći i udruženjem slovčkih veterana, došli do nekih informacija. Do sada na tome nije moglo da se radi jer je stajala oznaka državne tajne, ali je slovački ministar odbrane ukinuo oznaku tajnosti i sada je dosta dokumenata objavljeno – kaže Petronijević.
On je podsetio, da se u januaru 2006. godine kontiglent sa 42 slovačka vojnika i oficira, koji je proveo prethodnih šest meseci na Kosovu u zoni Podujeva, vraćao iz svoje misije.
– Došao je novi kontingent slovačkih vojnika da ih zameni. Pre poletanja avion je proveo u hangaru neko vreme pod vrlo sumnjivim okolnostima, produžillo se ukrcavanje, a onda nakon poletanja avion je pao u blizini mađarske i slovačke granice pod nerazjašnjenim okolnostima. Državna komisija Slovačke je u roku od nekoliko sati taj slučaj proglasila državnom tajnom i objavila da je u pitanju greška pilota – podsetio je on.
Prema njegovim rečima, interesanta su svedočenja onih koji su bili u kontigentu koji je došao da ih zemeni.
– Od njih se došlo do informacije da je u avion, između ostalog, utovareno nekoliko aluminijumskih sanduka sa dokazima o nekakvim masovnim grobnicama. Pretpostavlja se masovnim grobnicama ili Srba ili Albanaca ili nealbanaca koji su pobijeni od strane OVK. Dokazi su stavljeni u specijalne sanduke koji ne bi mogli da se unište. To su specijalni avionski sanduci za transport dokumentacije. Čak i u slučaju pada aviona oni u najvećem broju slučajeva ostaju neoštećeni – ukazuje Petronijević.
Navodi, da su nakon pada aviona slovački i NATO vojnici došli zajedno na mesto nesreće, obezbedili ga i nisu dozvolili mađarskim spasiocima da priđu, iako se mesto pada aviona nalazilo na teritoriji Mađarske.
– Posle desetinu sati njihovog boravka na terenu, kada su mađarski spasioci došli, nije bilo nikakvog traga, nije bilo sanduka, čak nije pronađen nijedan laptop ili telefon od poginulih vojnika. Zvanična verzija, da je avion pao greškom pilota, definitivno nije tačna i to su istraživanja koja su oni vodili do sada utvrdila, ali nezvanično, jer je stajala oznaka državne tajne, i oni to nisu mogli do sada da objave. Šta se sa tim avionom dogodilo? Najverovatnije je u pitanju provokacija njegovog pada, a ne greška. To ostaje da se vidi u istrazi koja treba sada da se sprovode – kaže Petronijević.
On navodi, da je to ono što zanima Slovačku, a ono što zanima Srbiju su podaci da se u avionu nalazio kontigent dokaza koji je vezan za masovne grobnice u zoni Podujeva.
Petronijević, takođe, ukazuje da supruga pokonog pilota, koji je nakon smrti okrivljen za pad aviona, nije želela da primi orden, te da je danas aktivista u slovačkom udruženju porodica poginulih u toj avionskoj nesreći.
Oni pokušavaju da dokažu da je pad aviona isprovociran, navodi on.
– Činjenica je da na mestu nesreće nisu pronađeni sanduci sa dokazima koji su vezani za masovne grobnice, a mi smo dobili podatke od ljudi koji su došli da ih zamene i koji su pomagali u utovaru aviona da su oni postojali. To dovodi u sumnju da su možda ti dokazi bili razlog pada aviona. To za sada niko ne može da tvrdi, ali kada se poređaju činjenice hronološki dovode u ozbiljnu sumnju motiv provokacije pada aviona – kaže Petronijević.
On navodi da pojedini članovi porodica poginulih u avionskoj nesreći, dovode u vezu, a pojedini i direktno optužuju Miroslava Lajčaka da je doprineo tome da ne dođe do otvaranja tog slučaja.
– Lajčak je u narednom peridou bio ministar spoljnih poslova Slovačke i jedan od njihovih najuticajnijih političara. Oni svi znaju da je on NATO čovek, da je evropski birokrata. Smatraju da je zarad mira i zaštite zločinaca OVK od stane NATO, koji su saizvršioci sa njima, najverovatnije vršen uticaj na Lajčaka, a on je vršio uticaj da ne dođe do otvaranja tog slučaja – kaže Petronijević.
Nakon 14 godina došlo je do skidanja oznaka državne tajne, i Petronijević kaže da dokaza ima, jer je neke i sam video.
Ti dokazi će, kako navodi, u najvećoj meri dokazati tezu da avion nije sam pao, da nije pao greškom pilota, već da je isprovociran njegov pad.
– Ako se dokaže da su oni stvarno kopali grobnice i vršili ekshumacije, da su imali dokaze, za koje nekoliko ljudi iz slovačkog kontingenta tvrdi da su bili u avionu, onda je to ozbiljna stvar za razmišljanje o prikrivanju dokaza o zločinima OVK – naglašava Petronijević.
On je podsetio, da je pre tri godine, kao pravni zastupnik porodica nestalih sa KiM, prisustvovao sednici slovačkog parlamentarnog odbora za bezbednost, na kom se raspravljalo o ovom slučaju.
– Odbor je tada doneo odluku da Skupština Slovačke nije stavila oznaku državne tajne i da zato ne može ni da je skine, ali je dala preporuku da izvršna vlast to učini, što su oni tri godine posle toga i uradili, zahvaljujući agilnosti slovačkog vojnog ministra. Ti dokazi su 99 posto postojali, mislim čak i da ih u Slovačkoj neko ima, ili tužilaštvo ili Ministarstvo odbrane, i da bi od Lajčaka trebalo zatražiti da iskoristi svoj uticaj da se ti dokazi i dokumenti, ako ništa drugo, ne moraju predati nama, mogu se predati istražnim organima Specijalnog tužilaštva u Hagu – zaključio je Petronijević.
