Zarada od slatkog poroka

Jasmina Brajdić na radnom mestu

Beograđanka Jasmina Brajdić ljubav prema čokoladi neguje od detinjstva, ali ipak nije ni sanjala da će joj dan počinjati i završavati se omiljenim slatkišem. Međutim, prošlog leta, samo je ona od 1.500 kandidata prošla na izboru za degustatora čokolade i dobila posao u jednoj čokolateriji u beogradskom kraju Dorćol. Danas ova 22-godišnja studentkinja Poljoprivrednog fakulteta svakog dana isprobava bar osamdeset vrsta najkvalitetnije belgijske poslastice, mešane i sa ukusima koji su naoko potpuno nespojivi, kao što su one sa biberom.

– Ne pijem alkohol ni kafu, i ne pušim. Jedini porok mi je čokolada, ali samo nje nikad ne bih mogla da se odreknem – ističe kroz smeh Jasmina Brajdić.

U čokolateriji u kojoj radi pravi se mnoštvo poslastica, tamnih i belih, prema recepturi koja je dobro čuvana tajna, jer daje neverovatnu čaroliju ukusa u njihovom najpoznatijem proizvodu, pralinama. Jasminu ta poslastica nikada nije ugojila čak ni od kada je svakodnevno jede za platu. Uskoro će postati inženjer prehrambene tehnologije, a diplomska teza koju će braniti nosi najkraći naslov na svetu. Naravno, "Čokolada".

– Nikada neću zaboraviti ukus domaće čokolade koju mi je pravila baka. Imala je sopstveni recept i punila ju je cvetovima kamilice koje je sama brala. Od nje sam i nasledila talenat da prepoznam dobru čokoladu – priča Jasmina koja sada na poslu "studira" različite vrste pralina, kako bi uskoro mogla da prepozna i pogodi želje i ukuse kupaca.

Menadžerka čokolaterije za odnose sa javnošću otkriva kako je baš Jasmina dobila posao prvog čoko-degustatora u Srbiji.

– Uslov za kandidate je bio da vole čokoladu, imaju diplomu bar srednje škole, da su kreativni i komunikativni. Opšte uslove su ispunjavali mnogi, ali je komisija samo kod Jasmine prepoznala stvarni talenat da razlikuje vrste čokolade i stepen njenog kvaliteta – priča menadžerka, napominjući i to da je mlada kandidatkinja već pri dolasku na razgovor bila toliko prirodna i puna energije da je odmah ostavila utisak kao da pripada timu čokolaterije.

Ispred ostalih kandidata je bila i zbog poznavanja istorije pravljenja čokolade.

– Pored toga što ima istančan ukus, neophodan za posao degustatora, Jasmina je pokazala veštinu da na osnovu izgleda i ponašanja osobe proceni koja mu čokolada najviše odgovara – kaže ona.

Čokoladna smesa potiče još iz 7. veka pre nove ere, kažu naše sagovornice. Ima dokaza da su čak pre 14 vekova prve civilizacije u Južnoj Americi, Maje i Inke, pile xocolatl, spravljen od plodova biljke kakaovac i negovale kult boga tog napitka. Mada je seme kakaoa odatle prvi doneo na španski dvor istraživač i moreplovac Kristifor Kolumbo početkom 16. veka, pravo zanimanje za čokoladu se javilo tek kada je osvajač Hernan Kortez probao xocolatl i shvatio da se na ovoj biljci može dobro zaraditi. Vratio se na dvor kralja Karlosa Petog sa čokoladnim pićem, a španska tajna je izašla među druge Evropljane tek sredinom 17. veka, pošto su je otkrili Englezi, i otvorili prvu "kuću čokolade".

Ova poslastica se smatrala afrodizijakom, pa ju je obožavao i legendarni zavodnik Kazanova. Početkom 19. veka Holanđanin Konrad Van Huten patentirao je presu za drobljenje zrna kakaovca u prah, koji je 1847. Englez Džozef Fraj pomešao sa šećerom i kakao maslacem, i tako stvorio prvu čokoladu u čvrstom stanju, a proizvodnju u obliku kakav znamo usavršio je 1879. Švajcarac Rudolf Lindt.

Vrste čokolade se danas munjevito umnožavaju, pa će i ogledi sa sve neobičnijim ukusima biti posao Jasmine Brajdić, jer čokolaterija želi da ponudi Srbiji bar 100 različitih vrsta. Ideja je na pretek, pošto je naša sagovornica na proputovanju evropskim centrima probala i nespojive kombinacije, čak i čokoladu sa belim lukom i sa slaninom!

Trenutno radi na spoju tradicionalnih srpskih ukusa sa belgijskom čokoladom. Praline sa rakijom kruškovačom su već našle brojne kupce u otadžbini, tako da će Srbija imati još jedan brend na svetskom tržištu.