Od dolaska Džozefa Bajdena u Belu kuću bilo je jasno da će doći do izvesnih promena u odnosu SAD prema Zapadnom Balkanu i Srbiji, naročito u pogledu statusa Kosova i Metohije, ali i Bosne i Hercegovine i Republike Srpske u njoj, a u kontekstu modifikacije Dejtonskog sporazuma, tvrdi za „Vesti“ Ognjen Karanović, direktor Centra za društvenu stabilnost povodom izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića da se Srbija mora navići na pritiske zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova, kao i da će pritisaka biti i zbog RS.
Neki će, kazao je Vučić, raditi na razgradnji i slabljenju Srbije, a „naš posao je da radimo na snažnijoj Srbiji“.
Ognjen Karanović ukazuje da pritisci na Srbiju stižu i iz regiona, a pod zapadnim patronatom.
– Da bi održali narativ o srpskoj krivici Priština, Zagreb, Podgorica i Sarajevo verovatno podstaknuti mentorstvom Zapada pribegavaju novim metodama ucena i zastrašivanja srpskog naroda – kaže istoričar Karanović.
Prema njegovim rečima, naše komšije zloupotrebljavaju pravosuđe, montiranju optužnice i presude zarad sopstvenih političkih interesa i ograničavaju mogućnost srpskom narodu da iskaže mišljenje koje je u skladu sa relevantnim činjenicama, ukazujući da je poslednji takav slučaj presuda predsedniku opštine Zvečan Ivanu Todosijeviću.
Karanović podseća da su u vreme Donalda Trampa Vašingtonskim sporazumom i pragmatičnom doktrinom predsednika Srbije, vrata Bele kuće bila otvorena za uvažavanje interesa Srbije u kontekstu svih izazova pred kojima se država i ceo srpski narod nalaze.
– Ne znači da su danas zatvorena, ali moramo sve dobro razumeti, prisećajući se iskustava u odnosima sa administracijom Bila Klintona. Gledajući Bajdenovu ulogu u odnosu prema zapadnom Balkanu ta otvorena vrata će se u neku ruku zadržati, ali će on izlaziti u susret interesima kosovskih Albanaca i Bošnjaka u BiH – ocenio je on.
Odnos SAD prema KiM, kako ističe Karanović, nije se promenio.
– Pozicija Srbije je jaka u regionalnim okvirima. Srbija će nastaviti da gradi odnose sa Mađarskom i Turskom, naročito ako vidimo sumorne prognoze u odnosu Grčke prema pitanju KiM i mogućnosti da Atina u jednom trenutku i prizna tzv. Kosovo. Zato nam treba savezništvo sa Budimpeštom i Ankarom koje je prisutno i jako, ali i sa bošnjačkim političkim elitama i narodom u BiH. Zbog toga Zakon o zabrani negiranja genocida visokog predstavnika Valentina Incka i dolazak na tu funkciju Kristijana Šmita Zapadu treba da posluži kao stvaranje nepremostivog jaza između Bošnjaka i Srba, da ne dođe do zbližavanja interesa dvaju naroda, pogotovo u BiH. To je izazov pred Srbijom, jer u Srebrenici nije bilo genocida i Srbija to ne može da prizna. Jasno je sa druge strane da bošnjačke političke elite neće odustati od narativa kojim je izgrađen nacionalni identitet Bošnjaka u BiH. To je krupno i važno pitanje, a ono što možemo da očekujemo od Zapada, pre svega od SAD, je da će preko bošnjačkih političara možda zloupotrebom Bakira Izetbegovića pokušati da vrše pritisak na Srbiju – ukazuje Karanović.
U ovom trenutku on ne vidi neke veće mehanizme koji bi mogli da budu iskorišćeni radi ucene Srbije, kako kaže, zato što je Bajden svestan da ovo nije Srbija od ranije, da nije država koja nema saveznike, da nije Srbija koja je politički i ekonomski unazađena, niti nestabilna.
– Naprotiv, u ekonomskom rastu je lider na Balkanu, lider je i u pogledu političke stabilnosti. Otvoreni odnosi Beograda prema globalnim političkim faktorima od nje čine aktera političkih procesa, a ne objekat kao ranije. To je karta sa kojom Srbija ide u nove izazove pred njom već od 2022. godine kada se očekuje otvaranje tzv. bosanskog paketa i daljeg komplikovanja stanja u vezi sa KiM – zaključio je Karanović.
Podrška Otvorenom Balkanu
Istoričar Ognjen Karanović kaže da je, ako gledamo odnos Amerike prema regionu, jasno da je Bajdenova administracija privržena ideji implementacije Vašingtonskog sporazuma.
– Vidimo blagonaklonost prema doktrini Vučića u pogledu realizacije Otvorenog Balkana kao implementacije EU vrednosti u regionu. SAD više nego EU podržavaju Otvoreni Balkan i to je konekcija koju Beograd ima sa Vašingtonom – kaže Karanović.
Kurti iritira Vašington
Ognjen Karanović kaže da iako se odnos SAD prema KiM nije promenio, napominje da je „skandalozna uprava“ Aljbina Kurtija počela da iritira SAD i civilizovani svet.
– Na prvom mestu iritirala je Albaniju, a tamošnji premijer Edi Rama javno je kritikovao Kurtija zbog sabotaže dijaloga sa Beogradom – ukazao je sagovornik „Vesti“.
