Ratu u Ukrajini se ne nazire kraj, što znači da će pritisci na Srbiju u vezi rešavanja pitanja Kosova biti sve veći. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ukazao je nedavno da je promena geopolitičkih okolnosti doprinela da dođe do, najoštrijeg do sada, pristupa zapadnih zemalja prema Srbiji sa francusko-nemačkim predlogom, da okolnosti ne idu na ruku Beogradu i da svet čeka najteža situacija od Drugog svetskog rata.
Nekoliko dana kasnije, izjava ruskog ambasadora u Srbiji Aleksandra Bocan-Harčenka da će konačan status Kosova biti definisan „u drugim geopolitičkim uslovima“ po završetku „sukoba sa Zapadom u Ukrajini“, otvorila je pitanje – kakve bi geopolitičke prilike odgovarale Srbiji.
Bivši diplomata Vladislav Jovanović kaže za Kosovo onlajn da je jedna realnost, u ovom trenutku, da je Srbija izložena veoma snažnom, ultimativnom pritisku u vezi Kosova, da se to pitanje završi do kraja godine i to onako kako odgovara zapadnim silama, kao i da legalizujemo njihovu agresiju na Srbiju, jer ta dva dela čine jednu celinu.
Ukazuje, međutim, da je druga realnost – da se ne ostvari što Zapad želi i da se rešavanje tog pitanja na poseban način pomeri za kasniji datum, za iduću godinu ili dve, kada međunarodne okolnosti ne moraju da budu kao što su sada.
– Sadašnje okolnosti idu na stranu zapadnih sila, jer su oni preduzeli inicijativu da steknu odlučujuću prednost u odnosu na druge dve strane, Rusiju i Kinu, ali odnos snaga kroz godinu ili dve, ne može unapred da se predvidi. U ovom trenutku je povoljnije za zapadne sile, ali nije izvesno da će to biti kroz neko naredno vreme, jer je sve u „vrenju“ i niko ne može da predvidi kakva će da bude konačna slika sveta kroz nekoliko godina – smatra on.
U tom smislu vidi i izjavu ambasadora Rusije, koji je, kaže filozofski i politički u pravu, ali da je druga stvar što realnost koju stvara Zapad ne ide tim tokom, jačajući pritiske na Srbiju da izvrši ustupke koji se od nje očekuju – da postane zajedno sa njima ratujuća strana protiv Rusije.
Jovanović ističe da Srbija ima ograničene mogućnosti, ali ima argumente i adute koje Zapad nema – Srbija je matična zemlja i, ako ona ne želi da prizna nezavisnost Kosova, niti da mu omogući članstvo u UN – to ne može biti moguće.
Podseća na primere Bangladeša i Pakistana, Sudana i Južnog Sudana, te Etiopije i Eritreje, kada otcepljene teritorije nisu mogle u UN sve dok matične države, Pakistan, Sudan i Etiopija, nisu na to pristale.
– To je ono što je nepremostivo za Zapad, koji zato i insistira da Srbija bude ta koja će se odreći svoje teritorije, da bi izbegla mere odmazde koje unapred najavljuju. Ali, problem je tu, u činjenici da ni Savet beznednosti, ni Ujedinjene nacije ne mogu da odluče ništa konačno bez pristanka Srbije. To je svojevrsno pravo veta – tvrdi Jovanović.
Na pitanje kakve geopolitičke okolnosti odgovaraju Srbiji, kakve Kosovu, a kakve međunarodnim predstavnicima, odgovara da Srbiji sigurno ne odgovara da ispuni uslove tražene kapitulacije.
– I predsednik Vučić je rekao da to nećemo učiniti. Hoćemo da razgovaramo, ali da priznamo Kosovo i da mu omogućimo ulazak u UN, to ne treba da očekujete. Pitanje je kako će se Zapad dalje postaviti, da li će biti fleksibilniji ili ne, doći do zaključka koliko je nerazumno tažiti od Srbije da se odrekne dela svoje teritorije – napominje Jovanović.
