Mini balkanskom turnejom jednog od najpoverljivijih ljudi američkog predsednika, višeg savetnika Stejt departmenta Dereka Šolea započela je diplomatska ofanziva zvaničnika EU i SAD na Zapadni Balkan.
Ipak, za bivšeg ambasadora Amerike u Srbiji Vilijema Montgomerija i ova, ali i sve buduće posete nemaju mnogo veze s politikom zvaničnog Beograda, koliko s radikalnim potezima vlasti u Prištini i Aljbinom Kurtijem.
– Zanimljivost ove posete i budućih nije vezana toliko za Srbiju, koliko za Kurtija jer na Zapadu sve više shvataju da je Kurti pravi problem koji sprečava produktivan dijalog. Zato se nadam da će ova poseta i druge koje slede doprineti da se efikasno izbore sa tim problemom – rekao je Montgomeri.
On je naglasio da se, sve dok se to ne dogodi, ne može očekivati dalji napredak u pregovorima između Beograda i Prištine.
Montgomeri je upozorio i da bi Zapad, svestan činjenice da nikave nagrade poput članstva u EU ne mogu biti delotvorene, mogao da posegne sa nekom vrstom sankcija prema Srbiji.
– Što se Srbije tiče, ne mogu da zamislim nikakve nagrade koje bi podstakle Srbiju da promeni stavove o Kosovu. Zato se pitam i plašim da će EU i SAD nagovestiti upotrebu neke vrste sankcija za podsticanje saradnje Srbije. Ovo bi bilo kontraproduktivno, posebno zato što problem leži u Kurtiju – rekao je Montgomeri.
Prof dr. Ilija Kajtez, bivši načelnik katedre društvenih nauka i redovni profesor sociologije na Vojnoj akademiji u Beogradu, ipak ne misli kao bivši američki ambasador.
– Zapad ima sve načine ovog sveta da obuzda Kurtija, ali to ne želi i neće. Oni više nemaju ni reči koje bi mogle pokriti njihovu navodnu „nemoć“ da dovedu Kurtija do saradnje i kooperativnosti. Ali reč je o već čuvenom zapadnom licemerju, manipulaciji, zavođenju, a ponekad bogami i o otvorenom laganju. Kad bi Zapad želeo, Kurti bi sutradan bio bivši lider Albanaca s Kosova. Ali to se nažalost neće desiti ni sutradan, a ko zna i kada će i da li će? Možda je Zapadu Kurti potreban za novi rat. On je za to vrlo pogodan: ideološki zaslepljen, fanatik, ekstreman, spreman na žrtvovanje sopstvenog i tuđeg naroda tipičan revolucionar – ocenjuje profesor Kajtez.
Ipak, vojni analitičar i nekadašnji jugoslovenski obaveštajac Ljuban Karan smatra da tvrdnje Montgomerija ne treba potcenjivati.
– Bivši američki diplomata dosad je razotkrio brojne prljave igre zapadne diplomatije prema Srbima i Srbiji, doduše s velikim zakašnjenjem. On je dobro informisan i dobro upućen i jedan je od retkih koji je spreman da povremeno iznese svoje procene, koje ne treba potcenjivati i treba ih shvatiti ozbiljno. Zapad nema šta da uviđa, Zapad zna šta se događa na KiM i da je nasilje Kurtija nad Srbima jedini problem, samo je pitanje da li im kao takav i dalje odgovara – ocenjuje Karan.
Moguće i sankcije
Sagovornici „Vesti“ ne isključuju mogućnost da bi Zapad mogao da zapreti sankcijama Srbiji.
– Sve je moguće. Mi Srbi se možemo samo začuditi ako bi sa Zapada došle neke lepe vesti i konstruktivni, pošteni i kompromisni predlozi. Sve ostalo smo u proteklih 30 godina videli od „demokratskog“ Zapada. Međutim, ako vam neko u političkoj areni oduzme smisao postojanja i nudi vam da budete podanik i rob i da činite ono što niko u svetu i nikad nije činio tada izgleda da u tom pogledu vi nemate izbora, a onda vama snaga za otpor i izdržljivost jača i naliva vam se snaga za nove državne i istorijske poduhvate. Kada su čovek i narod priterani uza zid, izbor nije njihov nego onoga koji su ih doveli u tu bezizglednu situaciju i nemogući položaj – naglašava Ilija Kajtez.
Nećemo „političke igre“
Ljuban Karan ističe da je za Srbiju dobro što američki stav o rešenju statusa Kosova „odgađa sukobe i nasilje“.
– Srbija je zbog globalnih i regionalnih okolnosti u nepovoljnoj situaciji i gotovo je sigurno da predstoje neprijatni i nekorektni zahtevi, pa i klasične ucene, ne samo u vezi s KiM, nego i u vezi s napetostima u BiH i sankcija Rusiji. Aktuelno rukovodstvo Srbije ne prihvata nikakve političke igre koje bi rezultirale priznanjem Kosova i zato će biti na udaru, posebno predsednik Vučić kao kreator i nosilac politike nezavisnosti i vojne neutralnosti i apsolutna prepreka u ostvarenju Kurtijevih planova. Američki plan, već tradicionalno, zasnovan je na nekoj vrsti prevare, u konkretnom slučaju da Srbija ne prizna Kosovo, a da ono ipak postane nezavisna država. Ako u tome ne uspeju, nemački plan ostaje kao rezervna opasna pretnja – naglašava Karan.
