Od Briselskog sporazuma kao uzdanice u mir na prostoru Kosova i Metohije do gubitka svake nade da će do toga doći deset godina po potpisivanju tog dokumenta. Tako situaciju vide predstavnici Srba sa KiM.
Briselski sporazum je, kako je rekao predsednik Komisije Vlade Srbije za nestala lica Veljko Odalović, za dva od tri potpisnika „mrtvo slovo na papiru“, jer je jedino Srbija u to ušla u dobroj nameri.
– Verovali smo da će sporazum biti implementiran. Mi smo se danas vratili unazad. U Prištini imate strukture koje jasno kažu da neće to da urade. To nisu uradili ni Tači, ni Haradinaj, ni Mustafa, ni Hoti, ni Kurti, ali niko ovako glasno i drsko ne odgovara međunarodnoj zajednici kao Kurti – kazao je Odalović i dodao da Beograd ne bi ušao ni u kakav aranžman da je znao da ZSO neće da se formira.
Novi kvalitet
Priština, navodi on, raspisuje lokalne izbore, hoće da upravlja lokalnom samoupravom i onim ovlašćenjima koji su ostavljena srpskoj zajednici.
– Novi kvalitet evropskog plana je uključivanje SAD. Taj novi kvalitet, sa SAD, koje su bile ključna figura, pa očekujemo sa porukama koje dolaze biti ipak nešto što će morati da se implementira – kazao je Odalović. Ovaj sporazum je, prema rečima člana predsedništva Srpske liste Slavka Simića bio nada da je normalizacija odnosa na KiM jednako cilj i želja kako Beograda, tako i Prištine ali i međunarodne zajednice.
– Bio je i ostao temelj zaštite srpskih nacionalnih interesa na KiM, a to se danas vidi više nego ikad, jer se pritisci na srpski narod i rukovodstvo pojačavaju sa svih strana – naveo je on.
Danas, tačno 3.652 dana, Srbi na KiM i dalje čekaju formiranje ZSO koja treba da bude institucionalni okvir na KiM, da zaštiti prava srpskog naroda i donese preko potrebni mir i bezbednost – kazao je Simić i dodao da umesto toga, gotovo svakodnevno „svedočimo institucionalnom i svakom drugom nasilju prema našem narodu od Leposavića do Štrpca“.
Veliki pritisak
Osim verbalnog pritiska, kaže, ne vidi konkretna dela međunarodnih predstavnika koji su garantovali da će potpisani sporazum da se poštuje.
– Mnogo je političkih razlika u vlastima u Prištini bilo za deset godina, ali jedan stav im je zajednički, odbijanje da formiraju ZSO. To je znak da Briselski sporazum ide u prilog srpskom narodu na KiM – kaže on. Da je srpski narod na KiM deset godina od potpisivanja sporazuma u nikada težoj situaciji, ukazao je potpredsednik Srpske liste Dalibor Jevtić koji je za to optužio Aljbina Kurtija čiji je cilj da Srba na Kosovu nema. Odgovornost za neosnivanje ZSO je, kaže, na međunarodnoj zajednici koja umesto da stvori mehanizme za formiranje ne čini ništa.
– Umesto da stvori mehanizme za formiranje ZSO, međunarodna zajednica ne čini ništa. Iako smo čuli različite poruke da će se ZSO formirati sa ili bez Kurtija do toga nije došlo – naglasio je Jevtić.
Etničko čišćenje
Srpski šef diplomatije Ivica Dačić je rekao da Kurtijev krajni cilj nije ZSO već da Srba nema na Kosovu.
– To bi najviše voleo da učini kroz neku brzu intervenciju, ali je svima jasno da to Srbija neće dozvoliti – rekao je Dačić koji je potpisao Briselski sporazum 2013. sa predstavnikom Prištine, predsednikom Hašimom Tačijem u prisustvu Ketrin Ešton koja je tada bila visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost EU.
Iz nade u razočarenje
Maksimilijan Kraus, šef poslaničkog kluba Slobodarske partije Austrije (FPO) u bečkoj skupštini rekao je da je Sporazum koji su Srbija i Kosovo zaključili pre deset godina, uz posredovanje EU, pobudio velike nade u pozitivan razvoj, ali se nažalost Priština se nije držala dogovora, Nakon te decenije, kako je naveo, dolazi do razočaranja.
– Kosovo nije pridržavalo dogovora u brojnim tačkama. Napadi na srpsku manjinu na severu intenzivirani su poslednjih meseci, sa tužnim vrhuncem napada na crkvu tokom proslave pravoslavnog Uskrsa – ukazao je Kraus za „Vesti“ uz podsećanje da Sporazum o osnivanju ZSO nije sproveden do danas.
On smatra da je u ovom kontekstu, bezvizni status za građane Kosova koji su odobrili Savet EU i Evropski parlament, neshvatljiv i greška.
– Bezvizni režim će imati negativan uticaj i na Austriju i posebno na Beč, jer će dovesti do povećanja imigracije – smatra Kraus.
Odlučna borba
Slavko Simić je ukazao da se ne sme zaboraviti da je predsednik Vučić odlučnom borbom pre 10 godina uspeo da spreči da se u Briselski sporazum unese odredba o članstvu Kosova u UN i da je jednako izložen žestokim pristiscima tada kao i danas kada mnogi sanjaju takve snove.
– I pre deset godina, kao i danas, dobili snažan i odlučan odgovor predsednika Vučića da nema stolice za Kosovo u UN i to pokazuje doslednost i čvrstinu državne politike Srbije kada je u pitanju zaštita naših nacionalnih interesa na KiM – zaključio je Simić.
Vizna liberalizacija sramota Evrope
Veljko Odalović ocenio je kao poražavajuće da se, na dan desetogodišnjice „nečinjenja“, Priština nagrađuje viznom liberalizacijom.
– Odluka je doneta bez glasanja, jer pet zemalja koje nisu priznale Kosovo imaju problem kako da glasaju za tako nešto. Sutra će u Španiju, Rumuniju doći ljudi sa prostora KiM sa pasošem samoproglašene države koju oni ne priznaju – ističe Odalović. Sa druge strane, Dalibor Jevtić kaže da je jasno je da Aljbin Kurti ne želi smirivanje situacije, jer kada se ona smiri, opada mu rejting.
– Za njega je najbolje stanje sukoba i tenzija, jer njemu i njegovoj stranci raste popularnost. Na temi protivljenja ZSO i pravima Srba došao je na vlast – naglasio je on.
Jevtić je ukazao da se na terenu dešava sve suprotno onome što će Kurti reći kada nam čestita Uskrs.
– Pokušava se sprovođenje izbornog procesa na severu bez Srba. Da se u sredinama u kojima živi 98 odsto srpskog stanovništva, na vlast dovedu oni koji predstavljaju dva odsto – kazao je i ocenio da je to slika i prilika onoga što Kurti naziva demokratijom. Upitan za opasnost od incidenata na dan lokalnih izbora na severu, kaže da će Srbi uraditi sve, kao što su potvrdili u razgovoru sa Vučićem, da sačuvaju mir, i da ni na koji način ne reaguju na provokacije.
