Nekada su bili osnovni izvor prihoda, a „zlatne ruke“ koje su ih znale hranile su mnoga usta. Danas je većina njih ili potpuno nestala ili za njih zna jako mali broj ljudi.
Pre samo stotinak godina biti zanatlija u Srbiji je bio cenjen i častan izvor prihoda koji je omogućavao težak, ali pošten život. Zanatska proizvodnja se realizovala u zanatskim radnjama, a posao su vodili majstori. Oni su imali svoje pomoćnike, kalfe i šegrte. Zanat se učio godinama.
Ipak, sve su to davno prošla vremena. Većina ovih zanata danas je ili potpuno iščezla ili za njih zna jako mali broj ljudi, pre svega porodica koje se njima bave već generacijama.
ABADŽIJA – u doslovnom prevodu sa turskog ” krojač odeće od abe”, majstor-zanatlija koji od grubog sukna – abe šije odela – narodnu nošnju.
BIČAKDŽIJA – onaj koji izrađuje noževe.
VUNOVLAČAR – zanatlija koji obrađuje vunu, raščešljava, čini je vazdušastom i spremnom za dalju obradu.
GAJTANDŽIJA – užar i izrađivač vrpci.
DEGIRMENDŽIJA – milinar.
ĐUMRUKDŽIJA – “đumruk” je turski izraz koji se koristio za carinu. Naziv za osobu koja je naplaćivala đumruk je đumrugdžija.
EKMEDŽIJA – pekar.
ZILDŽIJA – onaj koji proizvodi zile, prdmete od mesinga – zvona, čirake, kantare.
IKONOPISAC – slikar ikona, čovek koji se bavi ikonopisom.
JORGANDŽIJA – zanatlija koji šije jorgane, dušeke i jastuke.
KLONFER – zanatlija koji radi sa limovima, pre svega na krovovima, olucima i sličnim proizvodima od lima prilikom izgradnje građevinskih objekata.
LULADŽIJA – zanatlija koji izrađuje lule.
MUTAVDŽIJA/MUTABDŽIJA – tkač, zanatlija koji se bavio tkanjem seoskih torbica od kozje dlake, a u kojima se ranije nosilo vino, so, sir, hleb, pogača ili rakija kad je seljak odlazio da radi na njivi ili deca u školu, piše Istorijski zabavnik.
NAKAŠ – moler.
ODŽAČAR – zanatlija koji vodi računa o odžacima – dimničar.
PUDAR – čovek koji čuva vinograd i bavi se poslovima koji su neophodni da bi rod grožđa bio što bolji i veći – orezivanje, prskanje, okopavanje.
RABADŽIJA – čovek koji sa zapregom, najčešće volovskom, bavi prevozom robe u zamenu za nadoknadu.
SAKADŽIJA – čovek koji raznosi vodu za piće po varoši (“saka” je bure ili kola sa buretom u kojima se voda nosi).
TABADŽIJA – zanatlija koji “tabanjem” tj. udaranjem, omekšava vunenu tkaninu nastalu tkanjem.
UŽAR – čovek koji proizvodi užad, kanape i konopce.
FIŠEKLIJA – trgovac barutom (“fišeklija” je i kutijica od drveta ili predmet od kože gde se držao barut).
HALAČ – zanatlija koji se bavi grebenanjem vune (obrađivanjem pre nego što je spremna za upotrebu).
ĆERAMIDŽIJA – zanatlija koji se bavi izradom ćeramide – crepa.
CIGLAR – zatanlija koji se bavi izradom cigli.
ČIBUKDŽIJA – čovek koji izrađuje čibuke – dugačke lule za duvan, često u kompletu sa ukrašenom glinenom posudom.
DŽEVAHIRDŽIJA – zanatlija koji proizvodi skupoceni nakit, draguljar, juvelir.
ŠEŠIRDŽIJA – zanatlija koji se bavi izradom šešira.
