Hitno smirivanje napetosti, vanredni izbori na severu pokrajine uz učešće Srba i povratak dijalogu o normalizaciji, tri su zahteva evropskog i američkog izaslanika Miroslava Lajčaka i Gabrijela Eskobara koje su u Prištini predočili premijeru privremenih institucija tzv. Kosova, Aljbinu Kurtiju.
Sudar interesa
Ova dvojica zvaničnika nisu krila, nakon sastanka, zabrinutost zbog situacije na severu KiM.
– Duboko smo zabrinuti zbog situacije na terenu i pozivamo na hitnu deeskalaciju, vanredne izbore i povratak dijalogu – rekao je Lajčak nakon sastanka sa Kurtijem.
Analitičar za bezbednost i predsednik Nevladine organizacije HCM iz Severne Mitrovice, Veroljub Petronić kaže da se boji da ovi pregovori neće doneti ništa novo.
– Zapad pokušava da Beograd uvuče u zamku tako što će insistirati da se najpre održe izbori u četiri opštine na severu, a da se tek onda pristupi formiranju ZSO što bi samo dodatno razvodnjilo stvari, a zapravo bi kupilo vreme Kurtiju – naveo je Petronić za „Vesti“.
Povodom Eskobarove izjave da ZSO mora da bude formirana i da će biti formirana, iako Aljbin Kurti to ne želi, Petronić kaže da taj pristup nije iznenađenje.
On je mišljenja da su Amerikanci na kraju strpljenja u tolerisanju Kurtijeve politike odugovlačenja, a da je pritom sve otvorenije njihovo trvenje sa Nemačkom oko uticaja na vlasti u Prištini.
Nejasno obraćanje
Skeptičan je i predsednik Odbora za KiM Skupštine Srbije, Milovan Drecun koji ukazuje da se od Eskobara na konferenciji za novinare čulo da oko ZSO nema napretka ni dogovora, ali i da će ta Zajednica biti formirana sa ili bez Kurtija.
– Nije dovoljno jasno šta pod tim Eskobar podrazumeva – kaže Drecun.
On smatra i da je apsurd da su pregovarači od Kurtija čuli „šta neće“.
– Zbog čega se govori samo o delimičnom otklanjanju uzroka krize: povlačenju specijalnih parapolicijskih jedinica iz tri opštine kada na severu postoji četiri srpske opštine. Glavni problem nije da se povuku iz zgrada opština, već generalno da se povuku sa severa Kosova. Ako se o tome ne govori, onda ne otklanjate u potpunosti uzroke krize – kaže on.
Na birališta u septembru?
Sagovornici „Vesti“ su se osvrnuli i na izbore na severu KiM.
Milovan Drecun smatra da novi izbori na severu KiM ne odgovaraju SAD zbog predstojeće predsedničke kampanje u toj državi.
Veroljub Petronić kaže da bi taj izlazak na birališta, značio i potencijalne opšte izbore na celom tzv. Kosovu.
– Ideja je da se izbori održe u septembru, a Kurti se već suočava sa ozbiljnim kritikama opozicije. Zato ne isključujem i opšte izbore kojima bi on dodatno kupio sebi vreme, ali i zaigrao još jednom na kartu nacionalizma jer bi mu glavni adut bio „smenjuju me što Srbima ne dajem ZSO“ – naglašava Petronić.
Spiskovi „nepodobnih“
Veroljub Petronić upozorava da prištinski režim ne odustaje od taktike zastrašivanja Srba i da se, nakon poslednjih događaja na severu, uveliko spekuliše o postojanju spiska „nepodobniih Srba“.
– Na tom spisku je između 80 i 90 Srba koji će navodno biti optuženi i procesuirani ne samo za izazivanje nereda u Zvečanu, već i za navodnu povezanost sa „kriminalnim strukturama“. Reč je o klasičnoj metodi zastrašivanja koja je već više puta viđena – ističe Petronić.
Izigravanje sporazuma
Milovan Drecun upozorava da međunarodna zajednica pokušava da izigra Briselski sporazum.
– Jedna od odrednica tog sporazuma je formiranje ZSO, ali Zapad smatra da treba da se otvore novi pregovori o formiranju Zajednice na osnovu predloga sporazuma o normalizaciji odnosa i Kurtijeve vizije. Ta vizija, koju je predočio predsedniku Vučiću na poslednjem sastanku, jeste da se zapravo Kosovo tretira kao država i da preko ZSO zapravo Beograd prizna tu lažnu državu i da je Srbi prihvate – rekao je on.
ZSO je međunarodna obaveza
Gabrijel Eskobar je poručio, u intervjuu bečkom dnevniku „Prese“, da ZSO mora biti formirana i da je samo pitanje da li Kosovo hoće da čeka na evroatlantsku integraciju dok premijer ne ispuni svoju pravnu obavezu.
On je naglasio da „Kosovo mora pod hitno da se pomeri“, i naznačio da je osnivanje ZSO međunarodna, pravna, preuzeta obaveza.
– To ne zavisi od njega. To nije pitanje između Kurtija i Srbije. To je pitanje između Kosova i Srbije. Čak iako Kurti to ne želi, biće formirana ZSO – naglasio je Eskobar.
On je istakao da je pitanje samo da li Kosovo želi da čeka na evroatlantske integracije dok premijer ne ispuni svoje obaveze.
Kako kaže, ako Kosovo ne želi novu Republiku Srpsku kao u BiH mora da iznese predlog šta želi.
– Oni su rekli šta ne žele. Sada moraju da nam kažu šta žele – ukazuje on.
Poruka Kosovu i Srbiji je, prema rečima Eskobara, da sve dok obe strane ne primene važne dogovore iz sporazuma o normalizaciji, nije vreme za „business as usual“. Z. M.
