Ovaj veteran iz misija na Kosovu, u BiH i Avganistanu kaže da je u njemu prelomio "sadašnji politički razvoj".
"Služio sam uvek najbolje koliko je bilo u mojoj moći jer smatram da takva služba ne može da se radi polovično. Ali već tada, posebno u vezi sa sukobom na Kosovu, počeo sam da sumnjam u to da je naš put ispravan", napisao je potpukovnik Obrtel u otvorenom pismu javnosti.
On je zatražio da mu se oduzmu četiri medalje NATO-a koje su mu dodeljene za službu u inostranim mirovnim misijama zato što se stidi što je služio "zločinačkoj organizaciji" koja na čelu sa SAD "nameće svoje interese svetu i izaziva oružane sukobe".
"U novom hladnom ratu stojim na strani predsednika Putina", ne krije nekadašnji načelnik 11. češke poljske vojne bolnice u Avganistanu.
Obrtel je pohvalio i češkog predsednika Miloša Zemana koji, prema njegovom mišljenju, stvari naziva pravim imenom, podsećajući Čehe da je Rusija deo Evrope.
I zaista, predsednik Zeman odudara od većine evropskih državnika. On ne ide po mišljenje u Brisel ili Vašington, a Srbija ga je upamtila po tome što je nekoliko dana pre nego što će biti izabran za predsednika izjavio da je "Kosovo teroristička tvorevina koju finansira narko-mafija" i koju Češka nije smela da prizna kao nezavisnu državu.
Takve izjave od čelnika jedne evropske države naišle su na odobravanje srpske javnosti, s tom razlikom što je "naknadno pametovanje" Zemanu moglo biti oprošteno jer do priznanja Kosova nije došlo u vreme njegovog mandata.
Drugi slučajevi "pranja savesti", kome su bili skloni neki strani funkcioneri, oficiri i eksperti angažovani u Jugoslaviji i Srbiji u vreme ratova 90-ih, nisu pobrali toliko simpatija.
Kada je Karla del Ponte u knjizi "Lov: Ja i ratni zločinci" prva u međunarodnoj javnosti progovorila o trgovini organima kidnapovanih kosovskih Srba ostalo je pitanje zašto ove slučajeve nije istražila i podigla optužnice dok je bila glavna tužiteljka Haškog tribunala.
Ona se u intervjuima branila da su NATO i Unmik sprečili istragu o Žutoj kući, ali teško je mogla da uveri nepristrasne posmatrače da nije odgovorna za to što su za njenog vakta kao tužiteljke uništeni dokazi koji su joj Srbi i nekorumpirani pripadnici međunarodne misije dostavljali u vezi s trgovinom organima.
Šta tek reći o naknadnim ispovestima finske forenzičanke Helene Ranta koja je istraživala slučaj Račak, a koji će NATO poslužiti kao povod za bombardovanje SR Jugoslavije 1999?
U svojoj biografiji ona kaže da je izveštaj pisala pod pritiskom tadašnjeg šefa verifikacione misije Oebsa na Kosmetu Vilijama Vokera i Ministarstva spoljnih poslova Finske.
– Ta tela su pripadala teroristima, srpskim vojnicima i stanovnicima sela – mahala je Ranta originalnim izveštajima na jednoj konferenciji za medije.
Uz jedan "mali" problem – učinila je to gotovo 10 godina od događaja u Račku koji su vešti i moćni zapadni spin-doktori predstavili kao "masakr nedužnih albanskih civila".
Uzalud je Mekenzi pisao
Bivši komandant Unprofora u BiH general-major Luis Mekenzi razotkrio je u knjizi "Čuvar mira, put u Sarajevo" kako se odigrao masakr pripadnika JNA u Dobrovoljačkoj ulici maja 1992. On je ukazao da je iza kršenja dogovora o razmeni zarobljenika stajao Ejup Ganić, muslimanski član ratnog Predsedništva BiH. Ni dokumentovani iskaz kanadskog oficira nije bio dovoljan da se Ganiću sudi za ratni zločin pred Haškim tribunalom.
Evropa je umrla u Prištini
Francuski pukovnik Žak Ogar takođe je posvedočio o dešavanjima na Kosovu i Metohiji na način koji odudara od sveprisutne slike u zapadnoj javnosti. Iz naslova njegove knjige "Evropa je umrla u Prištini" vidi se u kom pravcu svedoči Ogar. Za razliku od većine drugih "iskupljivača savesti pred potomcima i istorijom", on je i na terenu delovao onako kako mu je savest nalagala, pa je po ulasku NATO u pokrajinu sprečio prelazak Albanaca u severni deo Kosovske Mitrovice i spasavao monahinje manastira Devič od razularenih pripadnika OVK-a.
