Prošli vikend u srpskoj zajednici obeležio je Sretenjski vašar, koji je održan u subotu i nedelju, 11. i 12. februara, u predgrađu Kizboro u Melburnu.
Veliki broj pripadnika lokalne zajednice, ali i naših ljudi iz drugih delova grada, kao i ostalih gradova širom Australije, posetili su vašar i uživali u bogatom programu, kulinarskim đakonijama i iznad svega dobrom druženju.
S predsednikom Crkveno školske opštine Sveti arhiđakon Stefan, Velimirom Dragićem razgovarali smo tokom drugog dana manifestacije.
– Sretenjski vašar se organizuje 29. put i to, slava Bogu, uspešno. U subotu smo imali izvanredan dan, odličnu posetu, nešto toplije vreme nego narednog dana, ali i u nedelju se okupio solidan broj ljudi. Nadamo se da ćemo imati i dovoljno mesa i hleba da nahranimo sve, kao i da je muzika dovoljno dobra da napoji njihove duše, da razmene lepe reči s prijateljima i da sve prođe bez problema – veselo će Dragić za „Vesti“.
Najmlađi pobrali aplauze
Nakon nedeljne službe u crkvi Svetog arhiđakona Stefana, za sve parohijane i njihove goste, iz svih krajeva Melburna, bila je pripremljena smotra folklora, kako domaćina, folklornog društva “Šumadija“ iz Kizboroa, tako i gostiju iz “Morave“ iz Sent Albansa i “Ravanice“ iz Karum Daunsa.
Program je otvorio “slavuj Kizboroa“, mlada Anastasia Cabo s pesmom “Veseli se srpski rode“. Iako su kao i uvek najmlađi privukli veliki broj gledalaca i pobrali najveće aplauze, ništa manji nisu dobili ni veterani “Ravanice“.
– Predstavili smo se igrama iz Jasenice, to su lepe igre, i tempo je baš prilagođen našim godinama – priča nam Suzana Levkovski, članica folklorne grupe veterana.
Ona dodaje i da su članovi veteranske grupe redovni na probama i da uživaju u onome što rade.
– Ranije sam se bavila folklorom i zaista volim da igram. U grupi nas ima 12-tak, redovno dolazimo i svi obožavamo da igramo. Ujedno se nadamo da našim primerom inspirišemo mlade, da kad prođu njihovi familijarni momenti, koji ih više vežu za kuću, da će i oni reći: “Ajmo i mi da igramo“. Nikada nije kasno da igrate. Bilo da su u pitanju godine, talenat, samo treba da nastave s folklorom – uverava Suzana.
Veliki ljubitelj narodnih igara je i Milan Stevanović iz folklorne grupe “Šumadija“.
– Igram pet, šest godina. Zaista volim folklor, a najviše volim igre iz Šumadije – kaže Milan na besprekornom srpskom, koji uči u školi u Dandenogu.
Koreograf “Ravanice“, Savka Živanić, uspela je ove godine da prvi put dovede i grupu najmlađih, od sedam do deset godina.
– Imamo samo njih nekoliko, jer većina dece gravitira ka “Šumadiji“, ovde u Kizborou. Ali, zato su veterani samo kod nas. Sredom su treninzi za stariju grupu, a petkom za male – kaže koreograf „Ravanice“.
Ovo je tek drugi put otkako je završeno renoviranje da je sala Crkveno školske opštine u Kizborou iskorišćena za neki događaj.
– Salu smo već koristili za srpsku Novu godinu, ali zvaničnog otvaranja još nije bilo. Imamo još neke sitnice da uradimo, a onda će ministar iz Vlade Viktorije doći da preseče vrpcu, jer pola sredstava za renoviranje je dala država, tako da imamo obavezu prema njima da oni salu i otvore. Nadamo se da će to biti uskoro, jer ne znamo tačno koliko će još trajati radovi na odvodu i trafou, s tim da to ne zavisi od nas nego od državnih organa – objašnjava za “Vesti“ predsednik CŠO Velimir Dragić.
Predstavila se škola “Vuk Karadžić“
Drugog dana Sretenjskog vašara posetioci su pored folklornog programa mogli da uživaju u mnogobrojnim atrakcijama na imanju crkveno-školske opštine.
Od izobilja zabave za decu, preko brojnih štandova na kojima su prodavani najrazličitiji artikli, pa sve do obilja dobre hrane i muzičkog provoda za sve generacije.
Na vašaru je ove godine svoj štand imala i Srpska etnička škola “Vuk Stefanović Karadžić“ iz Kizboroa.
– Prvi put smo se zvanično predstavili na Sretenjskom vašaru 2018. i 2019, a ranije smo animirali roditelje za upis na srpski jezik tokom folklornog programa u sali. Sada smo se bolje organizovali, tako da smo već treću godinu na samom imanju. Ovo je jedan dobar vid promocije. Najbolje je kad se ljudi vide i popričaju, kada na licu mesta dobiju odgovore na sva pitanja, i stvori se određeni odnos između potencijalnih đaka, njihovih roditelja i škole, i premosti se most nepoznatog i neodlučnosti, što je najvažnije. Imaju prilike da upoznaju učiteljice, da saznaju sve o planu i programu, da pogledaju knjige, učionice, jer naša su vrata uvek otvorena – ističe direktorka škole Nada Miljanić.
Za kraj, predsednik CŠO Sveti arhiđakon Stefan Velimir Dragić nam je rekao:
– Ljudi uživaju, organizacija je na nivou, sve prolazi bez problema, svi su zadovoljni, pa i mi s njima. Kad vidim osmeh na licima ljudi, znači da je naša manifestacija uspela – srećno će Dragić.
Susret sa bivšim đacima
Direktorku škole “Vuk Stefanović Karadžić“ Nadu Miljanić smo pitali šta Sretenjski vašar znači za zajednicu.
– Ovaj vašar je prvo vezan za religijski događaj, Sretenje, i zajedno sa crkvom i drugi su se odbori uključili da obeleže taj dan, s tim da je okupljanje ljudi na jednom mestu, njihovo viđenje i druženje jedan od najlepših aspekata vašara za zajednicu. Posebno posle korone. Ima situacija da se sa nekim ljudima nismo videli po tri, četiri, pa i pet godina, a sada smo se videli. Imala sam priliku u dva dana vašara da se sretnem sa bivšim đacima, neki su doveli svoju decu koju su dobili u međuvremenu… mnogo toga se izdešavalo za vreme dok nismo bili u mogućnosti da se viđamo – kaže direktorka Nada.
Kad srce zaigra…
Šta za igrače znači nastup, najbolje nam je objasnila Suzana Levkovski iz “Ravanice“:
– Reč je o našoj muzici i igri, i čovek se na taj način vraća u prošlost. Evocira emocije, a srce samo igra. Zaboraviš na bolne noge, leđa, na godine i prijati duši i muzika i koraci. I srce tada igra, od neke životne mudrosti, i uključe se u to i neki prošli momenti i prosto date sebi oduška. Ispraznite se nekih negativnih stvari, a doživite ponovo radosne trenutke iz mladosti. To je potpun osećaj. Zato i mislim da je najbitnije, da nikad nije kraj, i da i u godinama možete i dalje da igrate – razdragano će Suzana.
