Toplije more možda zvuči primamljivo za letnjo kupanje, ali nedavni morski toplotni talas u Sredozemlju bio je toliko snažan da naučnici strahuju od pogubnih posledica za morski ekosistem.
Temperatura morske površine krajem juna i početkom jula redovno je prelazila 30 stepeni Celzijusovih uz obalu Majorke i na drugim područjima, što je šest do sedam stepeni iznad uobičajenog proseka.
To je verovatno toplije nego bazen u vašem lokalnom sportskom centru, piše BBC.
Prema dostupnim podacima, reč je o najekstremnijem morskom toplotnom talasu u zapadnom Sredozemlju dosad zabeleženom za ovo doba godine, koji je nedeljama zahvatao velike delove mora.
Iako se površina mora sada donekle hladi, brojne vrste teško podnose ovako dugotrajnu i intenzivnu vrućinu, što bi moglo da ima posledice i na riblje populacije.
Poređenja radi, većina bazena u rekreativnim centrima greje se na oko 28 stepeni, dok su olimpijski bazeni nešto hladniji, između 25 i 28. Dečji bazeni su još topliji, s preporučenim temperaturama od 29 do 31 ili čak 30 do 32 stepena za bebe.
Međutim, ove temperature kriju i opasnosti. U toplijoj morskoj vodi koju se, za razliku od bazena, ne dezinfikuje hemikalijama, štetne bakterije i alge šire se znatno lakše.
Iako temperature od 30 stepeni i više nisu novost u Sredozemlju krajem leta, izuzetno su retke u junu, pokazuju podaci evropske službe Copernicus, organizacije Mercator Ocean International i merenja u španskim lukama.
„Ove godine je drugačije to da su temperature mora od 30 stepeni stigle puno ranije, što znači da možemo da očekujemo duže i intenzivnije leto“, rekla je Marta Markos, vanredna profesorka na Univerzitetu Balearskih ostrva u Španiji.
„Svi smo izuzetno iznenađeni razmerom ovog morskog toplotnog talasa“, dodala je Aida Alvera-Azkarate, okeanografkinja sa Univerziteta u Ligu u Belgiji.
„To nas jako zabrinjava i bojim se da ćemo ovakve situacije ubuduće sve češće doživljavati.“
Broj dana s ekstremno toplom površinom mora utrostručen u poslednjih 80 godina
Morski toplotni talasi postaju sve izraženiji i dugotrajniji jer čovečanstvo i dalje ispušta gasove staklene bašte koji zagrevaju planetu, ponajviše sagorevanjem uglja, nafte i gasa.
Prema istraživanju objavljenom ove godine, broj dana s ekstremno toplom površinom mora utrostručio se tokom poslednjih 80 godina.
„Globalno zagrevanje je glavni uzrok morskih toplotnih talasa. Zapravo se radi o prenosu toplote iz atmosfere u okean. Vrlo jednostavno“, istakla je Markos.
Sredozemno more posebno je ranjivo jer je poput kade, kako kažu naučnici, okruženo kopnom, a ne otvorenim okeanom. Zbog toga voda teže izlazi i brže se zagreva kad je vazduh topao, nebo vedro, a vetrovi slabi, upravo kao što se dogodilo u junu.
Toplina je dosegla vrhunac krajem juna i početkom jula, nakon čega su jači vetrovi omogućili mešanje hladnijih dubinskih slojeva s toplom površinom i donekle snizili temperature. Uprkos tome, more je i dalje toplije od proseka i moglo bi da bude posledica za morski život za koje još ne znamo.
Za većinu organizama postoji temperaturna granica iznad koje ne mogu da prežive, iako se ona znatno razlikuje među vrstama i jedinkama.
Međutim, morski organizmi mogu da stradaju i od dugotrajne izloženosti vrućini koja im tokom leta iscrpljuje zalihe energije do tačke na kojoj više ne mogu da opstanu.
„Sećam se kako smo pre četiri godine ronili u septembru i pronašli skelete mnogih, mnogih populacija“, rekla je Ema Cebrian, ekološkinja iz Centra za napredne studije u Blanesu u Španiji.
Morske alge i livade posidonije u Sredozemlju su poput podvodnih šuma: dom stotinama vrsta, a istovremeno skladište ugljen dioksida koji zagrevaju planetu.
„Neke vrste su se dobro prilagodile tipično toplom Sredozemlju, ali često ne mogu da podnesu ovako ekstremne uslove morskih toplotih talasa koji su sve učestaliji i rašireniji“, upozorila je dr Cebrian.
Toplina može da izazove i tzv. subletalne učinke, pojave kada organizmi prelaze u stanje preživljavanja i prestaju da se razmnožavaju.
„Ako počnemo da primećujemo ozbiljnije ekološke posledice, gotovo sigurno će uslediti i posledice za ljude, primera radi smanjenje ribarstva“, upozorio je Den Smajl, viši naučni saradnik u organizaciji Marine Biological Association u Plimautu.
„Moraćemo da pričekamo i vidimo, ali s obzirom na to koliko su temperature visoke već na početku leta, to je zaista alarmantno. Brzo zagrevanje Sredozemlja je kanarinac u rudniku uglja za klimatske promene i morski ekosistem“, kaže Smajl.
Preterano toplo more može dodatno da pojača ekstremne vremenske prilike. Više temperature znače i jače isparavanje, što povećava količinu vlage u atmosferi i može pridoneti obilnim padavinama. Ako su uslovi povoljni, to može dovesti do razarajućih poplava, poput onih u Libiji 2023. i Valensiji 2024.
Osim toga, toplija mora smanjuju učinak hlađenja koji stanovništvu obalnih područja inače donosi morski povetarac.
„Ako stigne još jedan toplotni talas kasnije tokom leta, sigurna sam da će biti užasno“, zaključila je Markos.
