Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić kaže da su na snazi sankcije protiv Sirije, Belorusije i Irana, ali nije umeo da odgovori zašto zvanični Beograd kao zemlja kandidat nije sledio Brisel i kada je početkom godine delimično ukinula restriktivne mere prema Teheranu.
Praznična uspavanost, spora birokratija, šta god da je u pitanju, tek profesor na Fakultetu političkih nauka i bivši ambasador u Francuskoj Predrag Simić ne krije zaprepašćenje.
– To bi morala da bude stvar rutine. Zaposleni bi morali jednom nedeljno da referišu ministru šta se dešava na temu odnosa Srbije i zemalja koje su zaduženi da prate – kaže profesor Simić.
"Vesti" su juče pokušale da dobiju kompletan spisak zemalja kojima je Srbija uvela iz bilo kojih razloga sankcije, ali do zatvaranja ovog izdanja novina, odgovori nisu stigli iz Ministarstva spoljnih poslova.
Osim pomenutih zemalja o kojima je govorio ministar Dačić, ranijih godina je kroz štampu bilo objavljeno da se Srbija pridružila zemljama koje su sakcionisale režime u Obali Slonovače, Zimbabveu i Gvineji.
Najviše javne polemike, ipak, izazvale su sankcije koje je Beograd juna 2012. godine uveo Belorusiji. Tadašnja odlazeća vlada premijera Mirka Cvetkovića (DS), iako u tehničkom mandatu, pridružila se EU u sakcionisanju režima Aleksandra Lukašenka. Srpska javnost je za to saznala tek kada se vlastima u Beogradu na ovom potezu zahvalio zvanični Brisel. Povela se polemika koliko je moralno povući ovakav potez prema jednoj od retkih evropskih država koje nisu priznale Kosovo i prema kojoj imamo gotovo bescarinski trgovinski režim?
Srpske vlasti za sada, ipak, uspevaju da se odupru zahtevima Brisela i Vašingtona da im se pridruže u sankcionisanju Rusije.
Nikolić ugostio Lukašenka
I sa dolaskom novih vlasti 2012. zvanični Beograd je nastavio da vodi dvosmernu politiku. Na jednoj strani udovoljava zahtevima Brisela da kao zemlja kandidat usklađuje spoljnu politiku s politikom EU, dok na drugoj čuva odranije izgrađena prijateljstva i ekonomske odnose sa pojedinim zemljama.
Imajući to u vidu, samo je delimično zbunjujuće to što je pored važećih sankcije prema Belorusiji, predsednik Srbije Tomislav Nikolić juna prošle godine primio u zvaničnu posetu predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka.
