Kako se bliži zima rastu nervoza i strah među stotinu stalnih i trostruko više povremenih štićenika Humanitarnog mosta Vesti u Raškoj oblasti, jer mnogi od njih još nisu obezbedili ogrev, brašno i lekove. Zebnja je najizraženije na Rogozni, Goliji i Pešteru, gde je najviše starih, bolesnih i nemoćnih koji žive i opstaju zahvaljujući humanoj dijaspori i ljudskoj dobroti.
Plemeniti Veljko
Da se neki od njih obraduju u „minut do dvanaest“, i pre nego što napadaju veliki snegovi naprave male zalihe drva, brašna i lekova, pobrinuli su se ovih dana Trgovinski lanac „Aman“ iz Beograda, porodica Todorović iz Švajcarske, anonimni dobrotvor iz Perta u Australiji i plemeniti Veljko Đuran iz Sombora u Srbiji.
Ovo nije prva velika pomoć „Amana“ nevoljnicima u ovom kraju, na svaka dva meseca vlasnici ovog poznatog trgovinskog lanca obezbede po 1.000 evra za ovdašnju sirotinju, uglavnom za štićenike Humanitarnog mosta Vesti, to su učinili i pre nekoliko dana. Nekoliko „najtežih slučajeva“ već je dobilo po 100 evra i namirnice u istoj vrednosti, među njima su: porodica Baždar iz Sjenice, Slobodanka Milošević i Tihomir Balović sa Rogozne, Nikola Petronijević sa Golije baka Danica Veljović sa Peštera, baka Vasvija Suljević iz Novog Pazara… Narednih dana radovaće se još petoro starih i bolesnih – ističe humanitarac i naš saradnik Hido Muratović i puno se zahvaljuje humanim vlasnicima „Amana“, ali i drugim dobrotvorima iz raznih delova sveta koji godinama pomažu najsiromašnijima u ovom kraju.
Deo novca za ovu „akciju“ obezbedila je i porodica Todorović iz Sent Galena u Švajcarskoj, koja je poslala 200 franaka, od anonimnog dobrotvora iz Perta u Australiji stiglo je 100 dolara, od humanog Veljko Đurana iz Sombora u Srbiji 100 evra.
Za brašno i lekove
Dobila sam donaciju od 100 evra i namirnice u vrednosti 50 evra, pomoć mi je stigla u najboljem trenutku, uskoro će sneg, putevi mogu biti zavejani, moram imati brašna i lekova u kući, hvala beskrajno dobrotvorima koji mi pomažu godinama, hvala humanitarcu Hidu Muratoviću, jedino oni brinu o nama starima i bolesnima koje su svi otpisali – priča delimično šlogirana, usamljena i potpuno nemoćna baka Slobodanka Milošević iz zabito sela Znuša na Rogozni.
Meni i mom bolesnom ocu Milovanu stiglo je 100 evra, odeća i obuća u vrednosti 70 evra i u namirnicama 50 evra. Strahovali smo, jer smo u kući imali samo desetak kilograma brašna, sada mirnije spavamo, bićemo zbrinuti jedno vreme, hvala svim dobrotvorima do neba, spasli su nas pre pet godina, kada su nam sagradili novu kuću, pomažu nam pred svaku zimu i tokom godine, nikada to nećemo zaboraviti – poručuje Nikola Petronijević, siromašni đak pešak iz sela Joše na Goliji koji od rodbine ima samo bolesnog oca Milovana.
Za struju
Svaka pomoć život znači i porodici Baždar iz Sjenice u kojoj su svi teški bolesnici, starina Raho godinama je nepokretan, a njegova odrasla deca, sin Elko i ćerke Ela, Safija i Sabaheta imaju smetnje u razvoju, bedi ih prati decenijama, gladovali bi i umirali bez ogreva i lekova da nije dobrih ljudi, mahom poreklom sa ovih prostora, koji im iz celog sveta šalju vrednu pomoć.
Solidno smo se spremili za zimu, čak i za dugotrajnu i najhladniju, jer su nam dobrotvori kupili drva i ugalj, obezbedili dovoljno brašna i izmirili dug za struju, pomaže nam i Crveni krst, po jedan obrok dobijamo i od sjeničke narodne kuhinje, hvala svima, bog neka čuva sve dobre ljude ovoga sveta – naglašava Elo Baždar.
Za spas Mirsada
Tešku borbu za spas svog sina Mirsada, koji ima psihičke smetnje i druge zdravstvene probleme, godinama vodi i starica Vasvija Suljević iz novopazarskog naselja Haxet. Siromašna baka nema nikakva primanja, čak ni socijalnu pomoć, opstaje i brine o Mirsadu uz pomoć dobrih ljudi, svaka donacija velika joj je kao kuća.
Mnogo nam znači 100 evra i namirnice koje nam je uručio Hido Muratović, ko zna koliko su nam puta pomogli dobrotvori iz dijaspore, kad god smo u nevolji stigne neka pomoć, kao da nam je sam bog šalje, pred nama je još jedna duga i hladna zima, nadamo se da će dobrotvori i ubuduće biti uz nas – ističe baka Vasvija.
