Za srpsku dijasporu bila bi prava katastrofa da „Vesti“ prestanu da izlaze zato što za Srbe van granica matice to nije samo dnevni list, već institucija naše dijaspore. Ovo u intervjuu za „Vesti“ ističe dr Dario Vidojković, istoričar iz Regenzburga.
Postoji ozbiljna opasnost da srpska dijaspora ostane bez jedinog dnevnog lista. Vaš komentar na ovu mogućnost?
– Takva mogućnost bi predstavljala pravu katastrofu za srpsku dijasporu, iz više razloga. „Vesti“ nisu samo jedan dnevni list, već su postale kroz svoje postojanje prethodnih 30 godina prava institucija naše dijaspore. Ne samo da se Srbi u dijaspori mogu objektivno informisati o zbivanjima kako u Srbiji tako i u Republici Srpskoj, već i srpska deca, omladina uči kroz „Vesti“ naše ćirilično pismo, što je bitno za identitet našeg naroda. Pored toga, jedino ovaj list izveštava i o našoj dijaspori i njenim kulturnim i sportskim događajima. A da ne zaboravim i Humanitarni most „Vesti“!
Pritisci na „Vesti“ intenzivirani su sa pritiscima na Republiku Srbiju. Da li je to slučajno?
– U politici retko šta se dešava slučajno, tako da i ovi sad pritisci nisu nimalo slučajni. Bilo bi krajnje naivno verovati u suprotno. Sve je to povezano sa geopolitikom i time i sa ratom u Ukrajini. No, ne vrše se samo žestoki pritisci na Srbiju zbog Kosmeta, već i na Republiku Srpsku. Tu je primer Ustavni sud BiH. Dakle, više bi se moglo reći da je u pitanju očito sinhronizovano delovanje protiv srpskog naroda u celini. A „Vesti“ se ne uklapaju u koncept zapadnog izveštavanja i bojenja Srba u crnu boju, tako da su zbog toga isto na udaru. Jer, primetno je uspostavljanje jednog jednoumlja na Zapadu, posebno u njihovim medijima. Bilo je toga i ranije, setimo se napada na Petera Handkea koji se u njihovim očima drznuo da traži pravdu za Srbiju, kako je glasio i naziv njegove knjige. Srbi su bili okrivljeni od strane zapadnih elita kao loši momci, i to se nije, i ne sme, menjati. I tu postoji istorijski kontinuitet, gledajući na Srbe kao na „male Ruse“. No, od pandemije korone, forsiranje „jedne istine“ je uzelo naveliko maha, kao možda nikad dosad, izuzev za vreme tkz. Trećeg rajha. Druga, ili kritična mišljenja koja odstupaju od onog što zvanična politika kaže danas se apsolutno pobija. To se vidi na primeru Novaka Đokovića, koga su zapadni mediji, a na kraju i australijska vlada Skota Morisona, proganjali zato što ima sumnje u vakcinu protiv korone i što se nije hteo vakcinisati. Osetio i oseća to i jedan Donald Tramp, koga proganjaju, iako je bio izabran za predsednika SAD, zato što ne deli politiku svetskih moćnika i globalista. I to se dešava upravo u zemljama koje propagiraju slobodu reči, štampe i ljudska prava svuda po svetu. Dakle, u pitanju su dupli aršini.
Šta je pravi cilj ovih napada?
– Na Srbiju se vrši pritisak kako bi se Beograd konačno dobrovoljno odrekao 15 posto svoje teritorije, i kako bi se time odrekao svoje kolevke, svog Jerusalima, pa prosto time svog srca, identiteta i svog bića. A to zato da bi se legitimisala kvazidržava na Kosmetu, nasuprot Rezolucije 1244 UN, pored ostalih. Ali, i kako bi se time „umirio“ Balkan, evropska zaleđina. Tu je opet u pitanju geopolitika, pogledajmo i dešavanja oko Moldavije, na primer. Zato Zapad želi i da reši pitanje BiH, odnosno RS, koja im nije po volji, jer stoji na putu unitarne BiH koja bi kao takva prišla NATO paktu. Sve to mora da se dakle posmatra kroz prizmu rata u Ukrajini i konfrontacije Zapada sa Rusijom. Tako je Hitleru bio potreban „miran Balkan“, u njegovom pohodu na Istok. Uostalom, tu je uočljiv i jedan kontinuitet politike prema Srbima, koji datira još iz vremena pred početak Prvog svetskog rata.
Bitan je opstanak
Može li matica da pomogne da Srbi u rasejanju ne ostanu bez svog jedinog dnevnog lista?
– To je komplikovano pitanje. Matica bi trebalo pre svega da se pobrine da deluje u pojedinim zemljama na tamošnje vlade, da se zauzmu za zaštitu prava reči, slobode misli i slobode štampe, koje te vlade tobož same propagiraju, kako se ne bi više vršili pritisci, otvoreni ili suptilni, na „Vesti“ i njenu uređivačku politiku. Ako je moguće sufinansirati distribuciju, kroz Upravu za dijasporu, može se o tome naravno isto razmisliti pored drugih rešenja. Ali, bitno je da „Vesti“ ostanu i opstanu kao nezavistan list.
Istina je na našoj strani!
„Vesti“ dobijaju ogromnu podršku sa svih meridijana. Koja je vaša poruka?
– „Vesti“ i mi Srbi u dijaspori smo prošli dosad kroz mnoge nezgode i tragedije. „Vesti“ su nastale tokom nemilog rata u bivšoj Jugoslaviji, pratile su agresiju na SR Jugoslaviju, njen raspad i mnogo toga. No, zabeležile su i dosta lepih događaja u dijaspori. Tako da bih poručio, da ne klonu, da se ne predaju, Srbi su uvek onda jaki i složni kada im je najteže, pa će i iz ove situacije izaći jači, bolji i kao pobednici! Jer, istina je na našoj strani – ističe dr Vidojković.
