Izuzetno živa diplomatska aktivnost predsednika Srbije Aleksandra Vučića obeležila je septembarske dane, a nastaviće se i ovog meseca.
Njegov raspored je izuzetno gust, a važnost kontakata među kojima je i susret sa predsednica Evropske komisije Ursulom fon der Lajen govori da bi oni mogli značajno da utiču na budućnost Srbije.
Sastanci, uglavnom sa zapadnim zvaničnicima koje je predsednik Srbije imao i koji mu predstoje, prema oceni Srđana Graovca iz Centra za društvenu stabilnost, predstavljaju nastavak pritisaka započetih još od početka sukoba u Ukrajini. Ti, pritisci su se kaže on za „Vesti“ pojačavali i biće još jači u budućem periodu.
– Iz nedelje u nedelju vidimo seriju sastanaka i ta ofanziva traje, jer Zapadu smeta što Srbija jedina nije uvela sankcije Rusiji. Zapad vrši pritisak da Beograd to učini, jer hoće da pokaže jedinstvo pred Rusijom, da građanima evropskih zemalja pokaže da svi dele istu sudbinu i ono najvažnije da oduzmu Vladimiru Putinu ono što smatraju njegovim jakim argumentom, a to je da on presedan oko Kosova koristi kao opravdanje za svoju akciju u Ukrajini – pojašnjava Graovac, ističući da zato Zapad hoće da natera Srbiju da reši pitanje Kosova priznanjem.
Ovaj analitičar ističe da predsednik Srbije hoda po tankoj žici i gleda da jasno proceni kako da sačuva interes Srbije.
Vučić je jučerašnji dan počeo susretom sa izvestiocem Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimirom Bilčikom i članom Delegacije Evropskog parlamenta za stabilizaciju i pridruživanje EU Matjažom Nemecom. Posle susreta je na Instagramu napisao da Srbija ostaje na EU putu, ali kao nezavisna i suverena zemlja, kao i da sama donosi odluke koje se tiču njenih državnih i nacionalnih interesa.
– Imao sam otvoren i iskren razgovor sa Bilčikom i Nemecom o svim važnim i teškim pitanjima, oko kojih nismo uvek saglasni, a poslanici EP su me obavestili o raspoloženju u Briselu kada je u pitanju politika naše zemlje. Srbija ostaje na EU putu, ali kao suverena i nezavisna država, koja sama donosi odluke koje se tiču njenih državnih i nacionalnih interesa – napisao je Vučić.
Posle tih razgovora, usledio je susret sa specijalnim izaslanikom Vlade SR Nemačke za države Zapadnog Balkana Manuelom Zaracinom, a kako je saopšteno iz Pres službe, predsednik Srbije je u razgovoru ponovio stav da se Srbija zalaže za dodatno unapređenje međusobnog povezivanja i ekonomske saradnje u regionu.
– Vučić je rekao da Srbija nastavlja sa politikom odgovornog pristupa svim regionalnim pitanjima, jer je to najbolji put za očuvanje stabilnosti i napredak celog regiona – kaže se u saopštenju Pres službe.
Dan ranije, 29. septembra, Vučić je imao sastanak sa američkim ambasadorom Kristoferom Hilom sa kojim se video i 19. ovog meseca, a u razmaku od desetak dana sastao se sa predsednicom i premijerom Mađarske Katalin Novak i Viktorom Orbanom. Sa Orbanom i austrijskim kancelarom Karlom Nehamerom, predsednika Srbije očekuje sastanak i u idućoj nedelji.
Na oktobarskoj agendi je veliki i važan događaj, prvi sastanak Evropske političke zajednice, 6. oktobra u Pragu, a pored lidera članica EU okupiće najviše predstavnike još 17 zemalja, među njima i zemlje Balkana. U SAD-u tokom Generalne skupštine UN Vučić je imao niz sastanaka sa američkim i najvišim zvaničnicima velikog broja zemalja, sve sa ciljem da diplomatijom postigne što više u razumevanju pozicije Srbije u novonastalim političkim okolnostima.
Za evrointegracije
Aleksandar Vučić je u razgovoru sa Manuelom Zaracinom istakao da je Srbija posvećena političkom dijalogu, ali će nastaviti da štiti teritorijalni integritet i suverenitet uz dosledno zalaganje za poštovanje međunarodnog prava.
– Srbija ceni i podržava Berlinski proces, kao format koji na konkretan način daje podstrek evrointegracijama Zapadnog Balkana – kazao je on.
Pritisci će jačati
Srđan Graovac (na slici) ukazuje da Zapad ima jake mogućnosti za pritiske na Srbiju i procenjuje da će oni biti sve jači i dramatičniji. Napominje i da bi ekonomske sankcije bile pogubne za Srbiju, srećom oni to ne predlažu.
– Za sada nam stavljaju do znanja da mogu da nas uslovljavaju evrointegracijama, ali naš ulazak u EU je na dugom štapu, pa to nije tako opasno kao što bi bilo ekonomsko uslovljavanje – kaže ovaj analitičar.
