Predsednik Srbije Aleksandar Vučić našao se praktično sam protiv svih na samitu lidera Zapadnog Balkana na Brdu kod Kranja, ali je i to bilo samo zagrevanje pred susret koji je usledio nekoliko sati kasnije s generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom, povodom najava mogućeg povlačenja KFOR s Kosova.
Na samitu na Brdu kod Kranja unapred su bili predviđeni zajednički zaključci, pa čak i deklaracija o neophodnosti prijema celog Zapadnog Balkana u Evropsku uniju, kao i nepromenljivosti granica na Zapadnom Balkanu. Međutim, sam spisak učesnika i simbolična ravnopravnost sedenja za okruglim stolom nisu ostavljali prostora za iluzije, pošto su se na jednom mestu većinom našli lideri zemalja koje su priznale Kosovo, pa i sama prištinska predsednica Vjosa Osmani. Osim nje i domaćina, slovenačkog predsednika Boruta Pahora, tu su bili i predsednik Hrvatske Zoran Milanović, Albanije Ilir Meta, Crne Gore Milo Đukanović, Predsedništvo BiH i predsednik Makedonije Stevo Pendarovski.
Za tim okruglim stolom predsednik Vučić sedeo je naspram Boruta Pahora i Zorana Milanovića. Vučić je uoči samita kazao da je unapred dobio predlog zaključaka današnjeg Samita u kojem stoji da se svi učesnici protive promeni granica. Međutim, srpski predsednik, Prilikom pripremne posete Boruta Pahora Beogradu, u taj predlog uneo je „jedan mali amandman koji je pakao za sve njih“.
– Samo sam dodao da protivljenje promeni granica bude u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija i odlukom tela UN (uključujući Savet bezbednosti i rezoluciju 1244 po kojoj je Kosovo sastavni deo Srbije) – rekao je Vučić.
Sevnule varnice
Ovaj Vučićev zahtev uneo je pometnju među učesnike samita, tako da konačna verzija teksta zaključaka nije bila pripremljena unapred, pa ni o deklaraciji nije moglo da bude reči. A onda su i na samom samitu u ponedeljak na Brdu kod Kranja sevnule varnice, pa munje. Prištinska predsednica Vjosa Osmani obrušila se na Vučića, a u pomoć joj je priskočio bošnjački član Predsedništva BiH Šefik Džaferović, koji je zanemario nedavnu posetu predsednika Srbije kad je doneo vakcine u Sarajevo, nemoćno da ih obezbedi svojim građanima.
Mnogo replika
Naime, učesnici samita već na početku su preduzeli inicijativu da se usvoje zaključci po kojima su granice u našem regionu nepromenjive, bez Vučićevog amandmana koji pominje Povelju UN, čemu se predsednik Srbije usprotivio. Ponovljene su potom stare floskule o krivici Beograda za sve, a srpski predsednik je oštro uzvratio Vjosi Osmani i Šefiku Džaferoviću koji su se združeno obrušili na njega.
Za razliku od Osmanijeve i Džaferovića, koji su zagrizli iz prve, predsednik Srbije ostao je miran i nakon sastanka izjavio da je zaključak da je ceo region na evropskom putu i da će na tome zajedno i raditi.
– Bilo je mnogo stvari oko kojih nismo saglasni, a jedno od ključnih pitanja je pitanje promena granica. UN je jedino telo u svetu oko kojeg možemo da se dogovorimo, a ostatkom teksta smo zadovoljni. Ipak, imali smo pristojan i dobar sastanak uz mnogo replika, duplika, ali na to smo već navikli – rekao je Vučić.
Principi važe za sve
Aleksandar Vučić je istakao da Srbija jeste za nepromenljivost granica, ali da su se neki od učesnika Samita toga setili tek ove godine.
– Srbija traži da taj princip važi oduvek u skladu sa poveljama UN. Dakle, nisu se granice mogle menjati ni 2008. godine kad je Kosovo proglasilo nezavisnost. Ne mogu se granice tumačiti kako se kome sviđa. Mi se zalažemo za poštovanje svih principa UN – rekao je Vučić.
Upozorenje za NATO
Vučić je, da podsetimo, na sastanak s generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom krenuo nakon što je saopštio „da će jedna od velikih sila uskoro zvanično zatražiti povlačenje misije KFOR s Kosova“. Kao što smo pisali, Vučić je ocenio da bi to bila apsolutna katastrofa.
– Ne znam da li je neko svestan šta bi to značilo, veoma me brine – kazao je Vučić.
Diverzija protiv Slovenije
Borutu Pahoru ova inicijativa i samit na Brdu kod Kranja trebalo je da posluže za podizanje rejtinga uoči predsedavanja Slovenije EU. On se svojski starao da pripremi samit tako da ima uspešan ili barem deklarativno pomirljiv ishod, ali su ga Vjosa Osmani i Šefik Džaferović onemogućili u tome.
Uoči samita, Pahor je u Beogradu istakao da mir i stabilnost na Zapadnom Balkanu mogu da budu očuvani jedino relativno brzim ulaskom svih zemalja regiona u EU pri čemu je ključna geopolitička dimenzija. Prema njegovim rečima, lideri bi sa današnjeg samita trebalo da pošalju poruku da proširenje Unije mora da se odvija brže.
Pahor se prethodno sastao i sa prištinskom predsednicom Vjosom Osmani koja je kazala da će dijalog sa Srbijom biti nastavljen, ali „ne o statusu i granicama Kosova“.
Takođe, u okviru priprema za samit, Pahor se u septembru sastao sa makedonskim predsednikom
Pendarovskim, a u martu sa članovima Predsedništva BiH, dok je pre dve nedelje odvojeno razgovarao sa Đukanovićem i Metom. On je isticao da bi bilo „odlično kad bi sve zemlje regiona ušle skoro istovremeno u EU“. Međutim, najavljivao je da će na samitu biti reči i o posledicama pandemije korona virusa i ekonomskom oporavku regiona.
Ubeđivanje i uz ručak
Pahor je uveravao da je za današnji sastanak sve spremno, i organizacijski i politički. Tako je nakon samita Pahor poveo goste u obilazak dvorca, posle čega je bio planiran zajednički ručak kako bi „razmenili mišljenja u neformalnoj atmosferi“.
Makron izostao
Na samitu su učesnici sa zakašnjenjem obeležili i 10. godišnjicu pokretanja ove zajedničke slovenačko-hrvatske inicijative, koju je pokrenuo upravo Borut Pahor, tada premijer Slovenije, radi jačanja uzajamnog poverenja i pomoći zemljama Zapadnog Balkana na putu ka EU.
Od 2013. sastanci se održavaju jednom godišnje, svake godine u drugoj zemlji. Međutim, samit je izostao prošle godine pošto je dva puta odlagan zbog pandemije virusa korona.
Za ovu godinu bilo je najavljeno i prisustvo francuskog predsednika Emanuela Makrona, ali je on izostao pošto je uredno obavestio Boruta Pahora da je sprečen da prisustvuje.
