Srbija ulaže orgomne napore da poboljša energetsku efikasnost i to na obnovljivim izborima energije, poručio je predsednik Aleksandar Vučić i dodao da je to ambiciozan zadatak, kojem se mora težiti, uprkos pandemiji.
Vučić je istakao da će Srbija do 2050. godine biti niskougljenično društvo sa konkurentnom i resursno efikasnom ekonomijom, koja će građanima pružiti nova, zelena radna mesta i kvalitetan život u klimatski otpornom društvu.
U obraćanju na Međunarodnoj konferenciji povodom pete godišnjice Pariskog sporazuma „Climate ambition summit 2020“, Vučić je naglasio da je Srbija razvila svoju dugoročnu Strategiju niskougljeničnog razvoja sa Akcionim planom, koji je usmeren na smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte do 2030. i 2050. godine.
– Spremni smo da povećamo našu ambiciju više od tri puta, do 2030. godine, u skladu sa našim revidiranim Nacionalno utvrđenim doprinosom smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte (NDC) – rekao je Vučić.
U brojkama to znači smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte za 13,2 odsto u odnosu na 2010. godinu i 33,3 odsto u poređenju sa 1990, istakao je Vučić i dodao da će to biti objavljeno putem NDC pre konferencije o klimatskim promenama (COP 26).
– Uslovno, uz dodatnu podršku, svoju ambiciju možemo povećati za više od pet puta – ukazao je predsednik Srbije.
Da bi taj cilj postigla, ističe, Srbija konstantno ulaže napore da poboljša energetsku efikasnost i koristi veći udeo obnovljivih izvora energije u proizvodnji električne energije, industriji, grejanju domaćinstava i transportu.
Dinamika ostvarenja ovih ciljeva, naglasio je Vučić, definisana je Nacrtom strategije niskougljeničnog razvoja sa Akcionim planom i budućim Integrisanim nacionalnim energetskim i klimatskim planom koji bi trebalo uskoro da bude usvojen.
– Pred nama je ogroman zadatak i moramo visoko ciljati, uprkos izazovima pandemije. Sprovođenjem Zakona o klimatskim promenama obezbedićemo energetsku sigurnost i efikasnost resursa, povećati konkurentnost i ekonomski zeleni rast, istovremeno smanjujući ranjivost na klimatske promene i osiguravajući socijalni razvoj i zaštitu životne sredine – podvukao je Vučić.
Sve te mere će, prema njegovim rečima, poboljšati kvalitet vazduha, što će imati još veći pozitivni uticaj na zdravlje ljudi.
Vučić je ukazao i da su dugoročni troškovi nepreduzimanja bilo kakvih mera na polju klimatskih promena veći za 53 milijarde evra od troškova implementacije Strategije.
Takođe, napomenuo je i da gubici i štete usled klimatskih promena premašuju pet milijardi evra u odnosu na 2000. godinu, dodajući da se predviđa “intenziviranje klimatskih ekstrema”.
Zbog toga je adaptacija uključena u domaći NDC i Srbija radi na svom Nacionalnom planu adaptacije, dodao je Vučić.
Domaćini onlajn Samita o klimi su Ujedinjene nacije, Ujedinjeno Kraljevstvo i Francuska, u partnerstvu sa Čileom i Italijom, a skup predsatvlja korak ka KOP26, čiji će domaćin biti Velika Britanija, narednog novembra u Glazgovu.
