Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u Briselu da je Evropska komisija danas objavila projekte koji se samo tiču Evropske unije i da zato nema „Jadra“ na toj listi i dodao da će za sedam ili osam dana EU proglasiti „Jadar“ za svoj strateški projekat van zemalja Evropske unije.
Vučić je tako odgovorio na pitanje novinara da prokomentariše izjavu predsednika stranke SRCE Zdravka Ponoša da je predsednik Srbije tokom večerašnjeg sastanka sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen i predsednikom Evropskog savet Antoniom Koštom „dobio kiseli nar“, imajući u vidu da među strateškim projektima EU nema Jadra.
– Danas su se obradovali i rekli, eto Vučić je dobio kiseli nar, pa zato nema Jadra na listi. Ne bih da nekog uvredim da kažem da su ti ljudi glupi, jer nisu glupi, oni su samo zlonamerni i pomalo nepismeni i uvek žure. Oni ne znaju da su danas pominjani samo projekti koji se tiču Evropske unije, oni koji su u EU. Za sedam ili osam dana videćete da će Evropska unija da oglasi Jadar kao svoj strateški projekat van zemalja EU. Dakle, opet su lagali, opet su žurili negde i baš ih briga, svaki dan slažu po sto puta i sto prvi put će, i opet će da nastave kao da onih prvih sto puta nije ni bilo – rekao je Vučić.
Evropska komisija je danas utvrdila listu 47 strateških projekata za obezbeđenje kritičnih sirovina u Evropskoj uniji uključujući i značajan broj litijumskih inicijativa, koji treba da ojačaju evropski lanac vrednosti sirovina i diverzifikuju izvore snabdevanja.
Komisija je dodelila status strateškog projekta samo za projekte koji se realizuju na teritoriji Evropske unije.
Strateški projekti obuhvataju 14 od 17 strateških sirovina navedenih u CRMA, uključujući 22 projekta s litijumom, 12 s niklom, 10 s kobaltom, sedam s manganom i 11 s grafitom.
Kako navodi EK, 47 novih strateških projekata nalazi se u 13 država članica Evropske unije, konkretno u Belgiji, Francuskoj, Italiji, Nemačkoj, Španiji, Estoniji, Češkoj, Grčkoj, Švedskoj, Finskoj, Portugaliji, Poljskoj i Rumuniji.
Navedenih 47 strateških projekata, da bi postali operatvni, će zahtevati ukupna ulaganja od 22,5 milijardi evra.
