Ako bi se takav scenario ostvario, bivše jugoslovenske republike koje su se tek nedavno upisale na belu šengen listu mogle bi da snose posledice, a krajnja mera je i povratak na "crni spisak". Međutim, za takve prognoze prilično je rano jer će se prvi presek o efektima ukidanja viza praviti tek trećeg meseca od kada je odluka stupila na snagu – 19. marta.
Takva mera bi zaista bila presedan jer, osim u slučaju Ekvadora 2005. godine, vraćanje viza se ne beleži. Razlozi za bojazan ipak postoje jer je prema podacima makedonskog MUP-a, do sada 170.000 Makedonaca napustilo zemlju, što je nešto manje od polovine ukupnog broja stanovnika Skoplja i značajna cifra za državu koja broji nešto više od dva miliona stanovnika. Dve trećine se još nisu vratile. Takođe, čak 5.000 Makedonaca je u Belgiji zatražilo azil, naivno verujući turističkim agencijama koje su im to obećale. Kad je reč o Crnoj Gori, za sada nema sličnih podataka, kao ni u Srbiji, gde je primećen samo povećan broj odlazaka u EU.
Nezvanično, prevoznici iz Sandžaka i Raške trljaju ruke jer će ove godine lepo unovčiti beli šengen. Prema njihovim procenama, u narednih nekoliko meseci u EU bi mogli da prevezu i 20.000. putnika, što nije nimalo neverovatno, s obzirom na to da je od 19. decembra do danas iz te oblasti otputovalo već 10.000 ljudi. Mnogi se nadaju da će tamo i ostati, a kako prevoznici kažu, uglavnom je reč o osobama koje obilaze rođake, a usput traže posao. Neki su se odmah snašli u Finskoj, Norveškoj, Danskoj i Holandiji, a najtraženija zanimanja su medicinske sestre i građevinari.
I poslanik u Skupštini Srbije Riza Halimi nedavno je saopštio da je veliki talas iseljavanja zahvatio Preševsku dolinu i da, prema podacima kojim raspolaže, samo u Belgiju iz te države otišlo je 5.000 ljudi. Popularne destinacije su i Švedska i Nemačka, ali u srpskim konzulatima kažu da nisu obavešteni o nekom povećanom dolasku i zadržavanju državljana Srbije, niti je bilo negodavanja domaćina.
– Ni zvanično, ni nezvanično nam niko nije rekao da postoje problemi. Sve protiče uobičajeno i ni o kakvim promenama nismo obavešteni – rekli su nam u ambasadi u Berlinu.
Iznenađen je i Vladimir Petronijević iz "Grupe 484", nevladine organizacija koja pruža informativnu, pravnu i psihosocijalnu pomoć najugroženijim izbeglicama i raseljenim licima koje se bavila problemom ukidanja viza i readmisije.
– Prošlo je malo vremena od ukidanja viza da bi postojale zvanične statistike. Cifre nisam video, pa ne bih mogao da komentarišem. Izveštaji se tek očekuju i tek onda će moći da se govori o pravom stanju – kaže on.
Ukoliko se zaista ispostavi da su građani tri zemlje u velikom broju zloupotrebili ukidanje viza, poledice po državu bi, kako kaže Petronijević, zavisile od političke volje.
– Sankcija za zemlje koje ne poštuju standarde jeste da se vrate na crnu listu. To je krajnja mera, a građani koji krše pravila nanose štetu i sebi i državi. Pre svega, ukoliko budu prinudno vraćeni u Srbiju, sleduje im kazna, odnosno pet godine zabrane ulaska, mada ta mera zavisi od države do države. Na taj način država gubi ugled – zaključuje Petronijević.
