– Jasno je da nije dobro, ali on je izuzetno jak čovek i tako i prima sve što se desi. Oseća koliko smo uznemireni i sada pokušava da nas smiri i da nam objasni da je i to ružno što se dešava sastavni deo života – priča Jadranka i dodaje da njoj i deci preostaje samo čekanje.
Mirović: Hag iscrpljuje
|
Plaši je, kaže, što iskustva s ponašanjem u Tribunalu prema Šešeljevoj bolesti, u pogledu brzine i ažurnosti tokom lečenja, nisu dobra.
– Razgovarala sam sa našim lekarima o Vojinoj bolesti i oni smatraju da bi u drugačijim uslovima od ovih u kojim je bila moguća i operacija i uspešno saniranje bolesti. Zato bi mi lakše bilo kad bih znala da će u Hagu posle uspostavljanja dijagnoze reagovati hitno i da će moj suprug imati najbolje uslove. Ali, znamo gde je i kako su se do sada ponašali prema njemu i to nam dodatno zadaje brigu – kaže vidno potresena Jadranka Šešelj.
Ozbiljna bolest supruga za nju je bila nemali š ok, mada joj se još tokom prošlonedeljne posete suprugu pojavilo strahovanje da nešto nije u redu.
– Simptomatično je bilo što je na rezultate ultrazvučnog pregleda, koji se izdaju odmah posle pregleda, Voja čekao četiri dana. Onda su mu dali fotokopiju rezultata i prilično me je zabrinulo kad sam videla da je jedan deo prekriven belim papirom i tako fotokopiran. To što sam videla da je nešto sakriveno nije mi dalo mira, ali sam želela da verujem da je sve dobro – objašnjava Jadranka Šešelj iščekivanje dijagnoze.
Smrt u ŠeveningenuU Tribunalu ili po privremenom izlasku je zbog bolesti preminulo više optuženika srpske nacionalnosti. General Đorđe Đukić je pušten je iz pritvora u Ševeningenu zbog karcinoma i preminuo je na VMA u Beogradu 1996. posle nepunih mesec dana. Gradonačelnik Vukovara Slavko Dokmanović je 1998. izvršio samoubistvo u ćeliji, a iste godine je usled pucanja stomačne aorte umro doktor Milan Kovačević. Načelnik Generalštaba Vojske Republike Srpske Momir Talić pušten je pušten da se brani sa slobode "zbog narušenog zdravstvenog stanja" i preminuo je u maju 2003. godine na VMA u Beogradu. Samoubistvo je marta 2006. izvršio Milan Babić, bivši predsednik Vlade RSK, a nedelju dana kasnije je u ćeliji nađen mrtav bivši jugoslovenski predsednik Slobodan Milošević. Naredne godine je preminuo je osuđenik Miroslav Deronjić, koji je izdržavao kaznu u Švedskoj. |
Uplašena je jer ne zna kakvu će zdravstvenu negu dobiti Vojislav Šešelj i objašnjava da je strah posledica dosadašnjih dešavanja s njegovim zdravstvenim stanjem za koja nikako ne može da kaže da su bila dobronamerna.
– Tok njegovog lečenja nije bio uobičajen. Stručnjaci u tamošnjoj bolnici su odlični, ali njih ne treba kriviti, jer zatvorska uprava se stalno meša i nešto improvizuje. Recimo, posle prve Vojine operacije, u zatvoru su bili uporni da hemoterapiju mogu da sprovedu samo ako je on u izolaciji, iako su lekari govorili da će takav tretman mom suprugu smetati – obelodanila je Jadranka Šešelj, ocenivši da se zatvorska uprava hoće da sve bude pod njenom kontrolom, čime se i postavlja iznad medicinskih stručnjaka.
U jučerašnjem razgovoru Šešelj supruzi nije pominjao da li će prihvatiti pomoć koju je ponudio predsednik Nacionalnog saveta za sarađu sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić. Povodom informacija o lošem zdravlju lidera radikala i jednog od predsednika nekadašnje Krajine Gorana Hadžića, Ljajić je rekao da država o svim haškim osuđenicima i pritvorenicima vodi računa i da im uvek, kad neko od njih to zatraži, šalju lekare iz Srbije. On je juče uputio pismo sekretarijatu Tribunala u kojem je zatražio informacije o zdravstvenom stanju Šešelja i Hadžića koji je imao srčani udar i saglasnost da ih srpski lekari pregledaju.
– Ukoliko je potrebno, pregledi mogu da se obave i sa ostalim haškim optuženicima iz Srbije. Naravno, pre toga je potrebno da dobijemo i saglasnost tih haških optuženika – dodao je Ljajić.
Istakao je da je uvek, kad se ukazala potreba, Srbija tražila saglasnost za odlazak svojih lekara u Hag i to će činiti i u buduće.
– Rok za davanje saglasnosti traje relativno kratko, u zavisnosti od zdravstvenog stanja i hitnosti i do sada nisu bili veći problemi za dobijanje saglasnosti od Sekretarijata – objasnio je Rasim Ljajić.
Ne verujem da će ga pustiti!Jadranka Šešelj na naše pitanje da li očekuje da ovoga puta haški tribunal zbog bolesti dozvoli Šešelju da se bar privremeno vrati u Beograd, odgovara da je njegovo puštanje na slobodu od samog početka dovedeno do apsurda. – Teško mogu da poverujem da bi mog supruga pustili kući. On je iz protesta zbog svega što se dešavalo rekao da ne treba da se govori o njegovom zdravstvenom stanju, a ljudima u Tribunalu je to bio odličan alibi. U šta verovati onda ako se oni tako ponašaju – ogorčena je Šešeljeva supruga. |
