U medijima je nedavno osvanuo ovakav opis radnog mesta – „Berač grožđa: To je divan posao. Sati su lepi, od 5.30 ujutro do oko 2 sata popodne, a ostatak popodneva je za surfovanje, piće ili za oboje. ‘Kancelarija’ je obično jedan od nekoliko poznatih vinograda. Prelepa pozadina sa suncem. Fizički zahtevno, ali korisno i prijatno“.
Pa, i pored ovako idilično predstavljenog posla, u Australiji malo ko želi njime da se bavi. Vlada već godinama pokušava da pronađe radnu snagu za rad na farmama i vinogradima. S pandemijom kovida problem u poljima postao je još veći.
Program državne pomoći za preseljenje u manje sredine radi preuzimanja određenog posla, trebalo je da se bori protiv toga. Predviđeni su novčani podsticaji u obliku naknade, kako bi se privukli Australijanci u ruralna područja i pomogli u raznim žetvama i berbama. Za ove namene je izdvojeno do 6.000 dolara po osobi.
Međutim, Australijanci uglavnom smatraju da isti novac koji zarade na farmi, mogu za daleko manje naporan posao da zarade i u svom mestu stanovanja, bez potrebe da se sele.
Nedavni izveštaj Sindikata Novog Južnog Velsa tvrdi da neki poljoprivredni radnici zarađuju svega 1,25 dolara na sat. Pored toga, od 31. marta do sada samo 871 osoba je dobila naknadu države, što je po zaključku mnogih Ozija kocka na koju nisu spremni.
Izveštaj kompanije „Ernst i Jang“, s kraja prošle godine, procenjuje da Australiji u ovoj oblasti nedostaje 26.000 radnika. Zbog nedostatka radne snage mnogi usevi su ostavljeni da istrunu ili su preorani. Nacionalni registar izgubljenih useva procenjuje da gubitak u svežem voću i povrću iznosi preko 52 miliona dolara širom zemlje.
Stigli radnici s Tonge
Zato i ne čudi što je prvih 200 radnika iz Tonge stiglo prošle nedelje u Južnu Australiju kako bi pokrili kritičan nedostatak radne snage i pomogli u poljoprivredi. Pravo sa aerodroma su prevezeni u posebno pripremljeno odmaralište Paringa u Riverlendu, kako bi započeli dvonedeljni karantin pre početka posla.
Očekuje se da će program koštati do sedam miliona dolara, što zajednički finansiraju vlada premijera Stivena Maršala i poljoprivredni sektor Južne Australije, s doprinosom industrije od 2.500 dolara po radniku.
– Primarna industrija Južne Australije vredi 14,1 milijardu dolara godišnje, a sezona limuna je od ključne važnosti – naglasio je Dejvid Bežam, ministar za primarnu industriju i regionalni razvoj, dodajući da je plan države da dovede do 1.200 sezonskih radnika tokom tri meseca.
Državna vlada je, prema njegovim rečima, učinila značajan podsticaj ove godine da ohrabri nezaposlene meštane da se bave berbom voća, ali nažalost, nije se odazvao dovoljan broj ljudi.
Više slobodnih radnih mesta
S druge strane, najnoviji izveštaj o slobodnim radnim mestima, koji je objavio Australijski biro za statistiku (ABS), pokazuje da je broj slobodnih radnih mesta u februaru 2021. bio za oko 26 odsto veći nego u februaru prošle godine.
Pored toga, broj nezaposlenih po slobodnom radnom mestu je znatno smanjen, samo 2,8 po radnom mestu, što je niže nego pre pandemije.
Prema mišljenju ekonomskog komentatora „Gardijana“, Grega Džerika, ima dosta slobodnih radnih mesta u Australiji, ali lenjost Ozija nije razlog zbog kojeg ova mesta nisu popunjena. Naime, tokom proteklih četvrt veka, kada je stopa slobodnih radnih mesta bila oko 1,8 odsto, kao što je bilo prošlog novembra, očekivalo bi se da će stopa nezaposlenosti biti oko četiri odsto. Umesto toga, bila je 6,8 odsto.
Slično tome, kada je u februaru 2021. zabeležena stopa slobodnih radnih mesta od 2,1 odsto, što je najviša ikada zabeležena, očekivala bi se rekordno niska stopa nezaposlenosti. Međutim, umesto toga ona je iznosila 5,8 odsto.
Da li je situacija takva da primaoci donedavnih državnih subvencija u vidu Jobkeeper pomoći ili pandemijskog dodatka na Jobseeker, nisu ni želeli da rade, jer su na ovaj način imali veća primanja?
Podaci pokazuju da postoje slobodna radna mesta koju većina ljudi ne traži. Zato, teško može da se očekuje da će u skorijoj budućnosti država uspeti da reši pitanje radne snage u poljoprivredi.
Sa izuzetno niskom stopom primanja, bez sigurnih i dovoljnih dotacija države, Oziji će se teško odlučivati da se prihvate ovog posla i industrija će opet pasti na inostrane sezonske radnike, koji već godinu dana zbog pandemije ne mogu da uđu u zemlju, izuzev malobrojnih koji dobiju ulaz u specijalnim vladinim programima za pomoć domaćem voćarstvu i poljoprivredi.
Bez posla 100.000 ljudi
Nakon zaustavljanja dotacija države očekuje se da će dodatnih 100.000 ljudi ostati bez radnog mesta, što će dovesti do povećanja nezaposlenosti u državi. Čak i dok raste broj slobodnih radnih mesta, to verovatno neće uticati na smanjenje broja nezaposlenih.
Stiglo 3.000 sezonaca
Više od 3.000 radnika sa pacifičkih ostrva došlo je u Australiju od izbijanja kovida, a samo jedan radnik iz Papua Nove Gvineje bio je pozitivan. Južna Australija, u okviru svog programa zapošljavanja sezonskih radnika, neće primati ljude iz ove države u kojoj epidemija bukti već nedeljama.
