Bivši košarkaš Partizana, Budućnosti i mnogih drugih klubova, kao i trener dva pomenuta, Vlado Šćepanović dao je intervju za “Vijesti“ gde se dotakao svojih igračkih, ali i trenerskih dana.
Tako je govorio o svom trenerskom poslu u Partizanu.
– Bilo je to ozbiljno i odgovorno iskustvo. Bio sam možda u najtežoj situaciji u kojoj se jedan trener Partizana našao – bez navijača na tribinama, sa smanjenim budžetom, došao sam posle prekinute sezone zbog kovida. Nikada nisam bežao od odgovornosti, ali to je takav posao da ne možete sve unapred da računate. Voditi tako veliki klub, kao i Budućnost što sam vodio je iskustvo za naredne obaveze – rekao je Šćepanović i dodao:
– U sportu ljudi nemaju strpljenja. Svi misle da rezultat preko noći može da se napravi. Suočavali smo se sa situacijom gde trenirati, kako početi pripreme, igrači su došli povređeni, nespremni. Alibi ne treba tražiti. Znao sam da će tako da bude, ali uhvatio sam se u koštac. Možda sam bio u nemogućoj misiji, ali sa ove distance bi mi bilo žalije da nisam preuzeo Partizan, nego što sam preuzeo – sumirao je svoje utiske o vremenu provedenom na klupi crno-belih.
Povratak Željka Obradovića u Partizan okarakterisao je kao stepenik više za klub, a ispričao je i svoje iskustvo rada sa najtrofejnijim evropskim trenerom, sa kojim je sarađivao u reprezentaciji i osvojio zlato Svetskom prvenstvu 1998. godine i bronzu na Evropskom prvenstvu godinu kasnije, a sarađivali su i jedan period u Panatinaikosu.
– Imao sam privilegiju da kao igrač sarađujem sa Željkom Obradovićem. Kada kao igrač dođete u situaciju da radite sa ubedljivo najboljim trenerom, to ostaje do kraja života i računa se kao zlatna medalja. On obogati vaš običan život i košarkaški put. Imao sam sreću da radim sa njim i da rastem kao igrač i kao ličnost – ispričao je Šćepanović.
Finale Evropskog prvenstva 2001. godine obeležio je upravo Šćepanović ubacivši 19 poena Turskoj i tako dao veliki doprinos pobedi od 78:69.
– Niko nije tako dominantno osvojio Evrobasket. Kari Pešić je odlično sastavio i vodio jednu generaciju. Bili smo skup odličnih individualaca, ali smo funkcionisali kao tim. Hemija je od prvog dana odradila svoje, svako je prihvatio svoju ulogu. To je mnogo bitno kada pravite tim – da svaki igrač pruži ono što je potrebno i uspeh ne može izostati. To je ključ zašto se 2001. reprezentacija dominantno popela na postolje.
Ipak godinu dana kasnije je zbog sukoba sa Svetislavom Pešićem propustio Svetsko prvenstvo u Indijanapolisu, a kako sam kaže i sada je prisutna žal za tom zlatnom medaljom.
– Došlo je do jednog neslaganja na utakmici u pripremnom preriodu. Ni ja nisam bio lagan za saradnju. Neko sam ko je pobednik i teško izlazi na kraj sa nepravdom. Osetio sam da postoji nepravda. Pešić je reagovao na trenerski način, ali ostali smo u sasvim dobrim odnosima. Posle toga smo se videli i pričali. Ostaje žal što nisam bio u Indijanapolisu, ali ostaje žal i za neosvojenom olimpijskom medaljom ili što nisam osvojio Evroligu – rekao je Šćepanović.
Na kraju je dodao i da oseća da je spreman za trenerski posao, te da očekuje ponude klubova u novoj godini.
