Najkrvoločnije biće evropske istorije ostalo je besmrtno zbog legende koja je plašila ali i inspirisala generacije. Od ubice do umetničke inspiracije, linija Vlada Cepeša je bila tanka. Nekad i nevidljiva.
Vlad Cepeš je upamćen kao krvožedni tiranin. Jedan od najokrutnijih vladara u istoriji, rođen je oko 1430. godine kao knez u Vlaškoj, kneževini u današnjoj Rumuniji. Vlad Cepeš je odrastao u turbulentnim vremenima. Rastuće agresivno Otomansko carstvo gajilo je pretenzije prema osvajanju istočne Evrope nakon uspešnog osvajanja Carigrada 1453. godine.
Vlad, mladi vladar koji se borio da jednostavno ostane na prestolu koji je nasledio, bio je primoran da brani svoju zemlju od agresije mnogo veće vojske. Imao je i neprijatelje bliže kući, pa je čak krenuo u sukob protiv Sasa.
Koristio je jezivu i zlokobnu taktiku da učini sve što je mogao da sačuva svoj autoritet u nestabilnom svetu. Ali kako priče o njemu uglavnom dolaze od njegovih neprijatelja, do čvrstih činjenica o Vladu Nabijaču je teško doći. Bez obzira da li su tačni ili ne, Cepeševe krvave akcije doprinele su legendi o Drakuli i bacile mračnu senku čak i do danas.
1. Njegova osveta protiv Osmanlija započela je kada su ga uzeli kao taoca: Kao rezultat sukoba između Osmanskog Carstva i Vladovog doma u Vlaškoj, sultan Murat II uzeo je mladog princa i njegovog mlađeg brata Radua kao taoce. Dokle god njihov otac, kralj Vlaške, nije pružao otpor Osmanlijama, oni bi bili dobro. Murat im je poštedeo živote i na kraju oslobodio vlaške knezove. Iako je Vladovo vreme u zarobljeništvu možda razvilo njegovu žudnju za krvlju, činilo se da to nije nimalo smetalo njegovom mlađem bratu. U stvari, čini se da je mladi Radu maksimalno iskoristio život u zatočeništvu: sprijateljio se s mnogim Osmanlijama, pa čak i prešao na islam.
2. Ubistvo njegovog oca gurnulo ga je preko ivice: Kada se tek oslobođeni mladi princ vratio u Vlašku 1448. godine, to nije bio baš onakav povratak kući kakav je očekivao. I njegovog oca i starijeg brata, prestolonaslednika, ubili su vlaški plemići. Vlad je bio sledeći u redu za tron, ali je morao da se bori da ga zadrži. Nakon što je zbačen i prisiljen na izgnanstvo, ponovo je preuzeo presto 1456. Sa njegovom novom vladavinom došao je novi oblik besne krvoločnosti: većina njegovih zverstava datira iz tog perioda.
3. Jednom je u jednom danu nabiona kolac 20.000 ljudi: Možda je vrhunac Cepeševe sklonosti nabijanju na kolac došao 1462. Nakon bekstva od Osmanlija, Vlad je za sobom ostavio takozvanu „šumu nabijenih“. Najmanje 20.000 ratnih zarobljenika je navodno nabijeno na kolac. Ostaje diskutabilno da li je 20.000 ljudi zaista nabijeno na kolac ili ne; ali je Vlad ipak stekao jezivu reputaciju zbog upotrebe bizarne ratne taktike.
4. Navodno je oprao ruke u krvi svojih žrtava: Zahvaljujući njegovoj zastrašujućoj taktici, počele su da kruže jezive priče o navodnoj Cepeševoj krvoždernosti. Ubadanje ljudi bilo je dovoljno loše; ali te priče su implicirale da je on zapravo imao žudnju za krvlju. Jedan tekst je, na primer, uživao u isticanju svih Vladovih perverzija. Na strašnom spisku isticao se podatak da je obožavao da pere ruke u krvi svojih žrtava.
5. Njegovi neprijatelji su tvrdili da u krvavom pohodu nije poštedeo ni bebe: Vlad nije bio samo antagonista prema Osmanlijama. Delovi Transilvanije su takođe bili pogođeni gnevom koji je osećao, ali i njegovom izopačenošću. Ubijao je, kažu hroničari tog doba, sa istim žarom i civile. I ne samo da je spaljivao cela sela i trovao seoske bunare, već je nabijao i muškarce, žene, a po nekima i decu. U jednom izveštaju se čak tvrdi da je Vlad stavljao bebe na grudi njihovih majki koje su bile nabijene na kolac.
6. Njegov napad na osmanlijski logor bio je toliko zbunjujuć da su se i njegovi neprijatelji međusobno ubijali: Koristio je gerilsku taktiku da spreči džinovsku osmanlijsku vojsku. Jedne noći 1462. Vlad je poveo svoju vojsku u brzi, iznenadni napad na protivnički logor, nadajući se da će ubiti sultana. Njegovi vojnici su imali zadatak da se ušunjaju u logor, i da se preobuku u osmanlijsku odeću. Iako se napad završio povlačenjem Cepeševe vojske, izazvao je dovoljan haos jer su Osmanlije počeli da ubijaju jedni druge, ne znajući ko je pravi neprijatelj.
7. Jedna priča tvrdi da je ljude kuvao do smrti: Bilo bi pogrešno pretpostaviti da je Vladova brutalna taktika bila ograničena na nabijanje na kolac. Koristio je još jedan metod mučenja koji je bio podjednako uznemirujući. Prema jednoj priči, on je zapravo svoje neprijatelje žive kuvao.
8. Ustvari je smtran nacionalnim herojem u Rumuniji: U vekovima nakon Cepeševe smrti na bojnom polju 1470-ih, njegovo nasleđe je u velikoj meri cenjeno, a ne nipodaštavano. Za neke je Vlad bio narodni knez koji se borio da ih spase od Osmanlija. U kasnom 18. i 19. veku – kada je Evropa uzburkala nacionalističke pokrete – Vlad je zapravo prihvaćen kao nacionalni heroj u Rumuniji. Tek nakon popularizacije vampirske mitologije i navodne veze između grofa Drakule i Vlada, postao je negativac u istoriji.
9. Niko ne zna gde je sahranjen: S obzirom da je veći deo života proveo u borbi, možda nije iznenađujuće što je Vlad umro kako je i živeo: boreći se. Godine 1476, dok je pokušavao da povrati svoj presto, Vlad je poginuo u borbi. Međutim, istoričari ne znaju šta se desilo sa Vladovim telom. Predanje tvrdi da je njegovo poslednje počivalište manastir Snagov, iako tamo nema dokaza o njegovom grobu. Nedavni izveštaji da je njegova grobnica otkrivena u Italiji pokazali su se neosnovanim.
10. Ne, verovatno nije večerao među svojim žrtvama: Ovaj događaj, iako jeziv, verovatno je bio više legenda nego činjenica. Zaista, s obzirom da je Vlad bio umešan u gerilski rat, malo je verovatno da bi se motao oko scene masovnog nabijanja na kolac samo da bi večerao sa stilom.
