Dok naoružani Albanci upadaju Srbima u kuće i hapse ih, Ursula fon der Lajen ukida kaznene mere uvedene Prištini pre dve godine. Dva dana pre nego što bude stupio na snagu zakon o strancima kojim se proteruju Srbi sa svojih ognjišta, komesarka za proširenje EU posetiće Prištinu. Ispada da je put ka EU nagrada Albancima za maltretiranje Srba.
Specijalne jedinice tzv. kosovske policije upale su u selo Suvo Grlo u opštini Srbica, uhapsivši petoricu srpskih domaćina. Prema svedočenju onih koji ih lično poznaju, to su sve ljudi poštovani i cenjeni u svojim zajednicama, oni koji su odbili da napuste svoje ognjište uprkos pretnjama. Čekanje na reakciju međunarodne zajednice izgubilo je svaki smisao, jer ne da Brisel neće osuditi ovakav zločinački čin, već predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen najavila ukidanje „kaznenih mera“ uvedenih, ali ne baš tako vidljivo sprovedenih.
Analitičar sa Kosova i Metohije, prof. dr Aleksandar Ćorac kaže da je suludo i dalje verovati u bilo kakvu objektivnost Evropske unije, ili bilo koje zemlje koja je učestvovala u samom otimanju Kosova od Srbije.
Kako možemo očekivati da oni budu objektivni u razgovorima koji se tiču srpskog naroda na Kosovu i Metohiji? To što Srbi, nažalost, nemaju kome drugom da se obrate osim njima, samo je još jedan dokaz naše nesreće, kaže Ćorac za Sputnjik.
Naš sagovornik ne misli da je ovo način da EU povrati sopstvenu relevantnost koju je davno već na međunarodnoj sceni izgubila, već da se jednostavno radi o kontinuitetu briselskog licemerja, politike lažnog morala i lažnih vrednosti. Danas je već svima jasno, kaže Ćorac, da za Evropsku uniju vrednosti ne postoje, već samo lični interesi.
Kosovo u EU?
Zakazan je i dolazak komesarke za proširenje EU Marte Kos, taman dva dana pre nego što počne implementacija stravičnog zakona o strancima, kojim će se još Srba proterati sa svojih ognjišta.
Ćorac objašnjava kako je ulazak u EU nekada podrazumevao makar formalno prihvatanje vrednosti na koje su se evropejci deklarativno pozivali. Danas je pitanje šta taj ulazak uopšte podrazumeva. Ako mogu da razmatraju prijem Ukrajine u ovakvom stanju, onda je jasno da nikakve vrednosti više nisu prioritet.
Ranije su se krili iza tih vrednosti, ali one su davno prestale da ih zanimaju, sada je to potpuno jasno. Niko u toj EU danas ne razmatra o 238.000 ljudi proteranih sa Kosova, koji su zajedno sa svojim potpomcima izgubili sva moguća prava. EU to ne zanima. Ključna crta njihove politike je bezobzirno licemerje. Kad kažem bezobzirno, mislim na nivo spuštanja do najnižih ljudskih poriva. To je vreme u kojem danas živimo.
Ovo što se dešava na Kosovu, kaže naš sagovornik, sramno je na nebrojeno mnogo nivoa, a eventualni ulazak takozvanog Kosova u EU doveo bi Srbe možda čak i u gori položaj od ovog u kojem su sada. Danas se krivica bar može naći u Kurtiju i njegovom režimu, a kada bi ušli u EU, ne bismo imali ni na koga ni da se požalimo, već bismo lutali praznim briselskim hodnicima.
Što su gori to im je bolje
On kaže da se neposredno nakon rata na Kosovu susretao i razgovara sa predstavnicima međunarodne zajednice i da je od mnogih čuo reči iskrenog pokajanja za ono što je urađeno srpskom narodu na Kosovu. Međutim, niko od njih nije bio spreman da to javno napiše i objavi.
Ako treba jednom rečju da opišemo ono što zovemo „međunarodna zajednica“, odnosno kolektivni Zapad, onda je to – licemerje. Onaj ko veruje licemeru, s njim samim nešto nije u redu. Koliko god vidim krivicu kod predstavnika Evropske unije, toliko vidim i našu grešku što po ko zna koji put nasedamo.
Najveći EU licemeri su, kaže Ćorac, birani da budu izvestioci sa Kosova i Metohije. To su ljudi koji se po svojim postupcima i „objektivnosti“ pre mogu nazvati lobistima kosovskih albanaca, nego nezavisnim posmatračima. To je tako od njihovog dolaska na ovaj prostor.
Možemo svakako da zaključimo da je Evropa okupana svojim licemerjem nastavila da se ponaša licemerno i sva nepočinstva Kurtijeve vlasti sprovedena proteklih godina prema Srbima prihvatili su kao da se nisu ni desila, otvarajući time vrata Kurtiju da može da radi šta hoće i da se ponaša kako hoće prema preostalim Srbima na Kosovu i Metohiji, zaključuje Ćorac.
