Sportska javnost u Australiji, a naročito ljubitelji fudbala, poslednjih nedelja često su u prilici da slušaju o uspesima sidnejskog kluba Markoni Staljons (Marconi Stallions).
Najpre plasman u završnicu FFA Kupa, zatim tri uzastopne pobede u Premijer ligi Novog Južnog Velsa, a onda i osvojeni pehar Varata kupa, podsetili su na slavne dane jednog od najuspešnijih australijskih klubova i skrenuli pažnju javnosti na ferfildske „pastuve“, koji su osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka bili prava sila u ovdašnjim fudbalskim okvirima.
S ovogodišnjim uspesima kluba, u fokus su dospela i dvojica srpskih fudbalera, koji se s pravom smatraju za najzaslužnije aktere u preporodu kluba koji je 1958. osnovala italijanska zajednica Sidneja. Imena kapitena i napadača Marka Ješića, te golmana Nenada Vekića, izgovaraju se sa velikim poštovanjem među navijačima Markonija. A kako i ne bi kada su ponajviše zahvaljujući njima dvojici u klupskim vitrinama morali da prave prostor za novi trofej. Sjajne odbrane Vekića i golovi Ješića nedavno su donele italijanskom ponosu pobedu nad hrvatskim Sidnej junajtedom u borbi za Varata kup.
Više nego dovoljan razlog za posetu domu Ješića i razgovor sa vrsnim napadačem i članovima njegove porodice.
Dočekao nas je Markov otac Radovan koji je takođe bio fudbaler. Kao mladić igrao je za Jugal i usadio sinu ljubav prema fudbalu koja ga drži još od pete godine kada je počeo sa treninzima. Priči o fudbalu u kući Ješića pridružio se i poznati srpski fudbalski stručnjak Mićko Mihailović, porodični prijatelj Ješića od kojeg smo čuli koliko su Srbi zadužili australijski fudbal i doprineli razvoju i unapređenju ovog sporta.
Već na početku povela se priča kako je Marko ušao u fudbalske vode.
– Počeo sam vrlo rano da treniram u našem klubu Beograd. Imao sam samo pet godina i ostao sam tamo do svoje jedanaeste godine. Prešao sam tada u podmladak Markonija i ostao tri godione, posle kojih sam otišao u Australijski institut za sport (AIS), gde sam proveo godinu dana – priseća se Ješić.
Na žalost, u fudbalu se dešavaju povrede koje često znaju da promene tok karijere mladih igrača.
– Povrede ni mene nisu zaobišle, te sam jedno vreme bio van fudbala. Po zalečenju, kao 19-godišnjak otišao sam u Njukasl Džetse, ali sam posle nekog vremena tamo obnovio povredu. Za tri godine sam imao čak tri povrede, ali istrajnost i volja za igranjem, kao i ogromna ljubav prema fudbalu su pobedili i povrede, pa sam uspeo da se izborim za mesto u prvom timu i da igram za Njukasl u A-ligi i u Azijskoj Ligi šampiona – kaže Marko.
Kako sam priznaje, sve u njegovom životu vrtelo se oko fudbala, a u tome je imao i nemerljivu podršku porodice.
– Malo sam se interesovao za druge stvari osim fudbala. Moji najbliži su uvek bili uz mene i bodrili me, što mi je davalo snagu i izdržljivost da uspem. Igrajući u Njukaslu, jedne sezone sam bio najefikasniji igrač ekipe. Sa tom reputacijom sam 2013. otišao da igram u Hong Kong. Trebalo je da ostanem dve sezone, ali sam igrao samo godinu dana jer mi odgovaralo da igram na veštačkoj podlozi – objašnjava Ješić zbog čega je karijera internacionalca kratko trajala.
Po povratku iz Hong Konga, Ješić je potpisao za makedonski klub Rokdejl iz Sidneja, gde je za godinu i po tresao mreže kao od šale. Više nego dobra preporuka da se vrati na mesto uspeha, u klub u kojem je igrao kao tinejdžer.
– Kada su me 2015. pozvali iz Markonija, nisam mogao da ih odbijem, iako su tada bili u lošoj situaciji. Zajedno smo krenuli putem uspeha koji se naročito vidi ove godine. Veoma sam srećan što sam doprineo da nedavno osvojimo Varata kup, blizu smo plasmana u plej-of Premijer lige NJV, a dobro nam ide i u FFA Kupu Australije – s osmehom konstatuje kapiten i najbolji igrač Markonija.
Markovog oca Radovana, najzaslužnijeg što je mlađi Ješić od malena „zaražen“ fudbalom, pitamo kako danas pomaže sinu da gradi uspešnu karijeru.
– Ja sam odgovoran za njegove pripreme na planu snage i kondicije – s osmehom golvori Radovan i u kkratko objašnjava kako izgledaju „kondicioni treninzi“. – Nas dvojica radimo u našoj građevinskoj firmi gde su spretnost i kondicija nephodni. Tako, snage ima na pretek, a trener s njim radi na tehnici i taktici. Da sve dobro funkcioniše pokazuju i Markovi rezultati.
Markova majka Ljiljana s ponosom sluša priče o sinovim uspesima.
– Nije mi nikada bilo teško da u svim ovim godinama njegove fudbalske karijere budem uz njega, da ga ispraćam na utakmice i dočekujem kod kuće, a vrlo često ga i bodrim sa tribina. Ko ima sportistu u kući, zna šta to znači. Oprema uvek mora biti spremna, a obroci prilagođeni potrebama sportiste. Sve dok nam snajka Adrijana nije stigla u kuću, brinula sam se da redovno pratim novinske izveštaje sa utakmica i sakupljam članke i fotografije. Sada sam to prepustila snaji – kaže mama Ljilja.
Sve to sluša i Markova supruga Adrijana, koja čeka prinovu.
– Srećna sam zbog Markovih uspeha i mnogo sam ponosna na njega. Radujemo se zajedno svim njegovim pobedama i golovima, ali još više skorom dolasku naše bebe – s osmehom govori Markova lepša polovina Adrijana.
Lepše želje za skorašnji 30. rođendan (rođen je 7. avgusta 1989) Marko sigurno nije mogao da poželi. Postaće otac, a uz malo sportske sreće u ovoj godini će još više obogatiti riznicu trofeja. A onda, ko zna, možda ga ponovo vidimo i u A-ligi…
Reprezentativni kalibar
Da je Marko od tinejdžerskih dana bio vanserijski talenat pokazuju i nastupi za reprezentativne selekcije Australije. Igrao je za državni tim do 17 godina, a naročito je uspešan bio u mladoj reprezentacihi do 20 godina. U doba dok je bio član Njukasla zabeležio je devet mečeva i tri gola za olimpijsku reprezentaciju (do 23 godine). Da nije bilo povreda možda bismo Ješića danas gledali zajedno sa Degenekom, Vukovićem i Rogićem među Sokerusima…
Gol za osminu finala kupa
Samo nekoliko dana posle posete „Vesti“ domu Ješića, Marko je ostvario još jedan veliki uspeh. U meču šesnaestine finala FFA Kupa Australije postigao je prvi gol iz penala i predvodio Markoni do pobede nad Južnim Hobartom na Tasmaniji – 3:0. Ješić i drugovi sada čekaju suparnika u osmini finala, a među potencijalim rivalima biće i klubovi iz A-lige. Za sada su se plasirali Melburn siti i Central Koust Marinersi, a 7. avgusta prolaz u završnicu pokušaće da izbore i Sidnej, Melburn Viktori, Pert Glori, Adelajd junajted, Zapadni Sidnej, Brizbejn Roar i Markov nekadašnji klub Njukasl Džets.
Trener Markonija Piter Cekenis o Marku: Vođa i uzor mladima
– Marko je jedan od igrača s najkonstantnijom formom otkako sam u klubu.Njegova profesionalnost i iskustvo uticali su na mlađe igrače koji su imali ogromnu korist od igranja i treniranja sa njim. Ove sezone je izneo neke važne utakmice, kada je timu bilo najpotrebnije. Marko je igrač koji se ne plaši direktnih duela, asistira saigračima i sam postiže golove. Takođe, on poseduje prvoklasnu radnu etiku koja meni pomaže u filtriranju čitavog tima.
https://www.instagram.com/p/B0dHRkjhfSd/
Ješić igra odličnu sezonu i ne sumnjam da se mnogo klubova interesuje za njega, ali on je prioritet u mojim planovima za narednu godinu i uveren sam da će kao visoko cenjen od svih u klubu, ostati u Markoni nastaviti da vodi ovaj klub ka novim trofejima i da bude uzor mladim igračima – rekao je za „Vesti“ trener Staljonsa Piter Cekenis.
Predsednik Markonija Vins Foti o Marku: Kapiten po meri kluba
Od dolaska u Markoni 2016. godine, Marko je bez dileme izuzetno važan za klub i na terenu i van njega. Njegova veština, veliki učinak koji se stalno ponavlja i odlučnost da uvek pobeđuje, pomogli su mu da dobije privilegiju da postane kapiten kluba. Početkom sezone imali smo probleme s povredama igrača, ali Ješićev liderski nerv podigao je ceku ekipu i posle nešto lošijeg starta sezone vratilo nas u šampionsku trku. Markoni ima istoriju prepoznavanja talenta i igračkih i ljudskih kvaliteta svojih igrača, a Marko ima sve to i idealno se uklapa u takvu klupsku filozofiju, zbog čega i želimo nastavak uspešne saradnje i u sledećoj sezoni – istakao je predsednik Staljonska Vins Foti.
