Bivši glavnokomandujući NATO Vesli Klark smatra da je uzajamno priznanje Srbije i Kosova put ka napretku i integraciji, najavljujući da očekuje posvećenost Bajdenove administracije Zapadnom Balkanu.
Klark je komentarisao i pismo američkog predsednika Džoa Bajdena upućeno predsedniku Aleksandru Vučiću u kome se zalaže za međusobno priznanje Kosova i Srbije.
– Mislim da budućnost odnosa i da li će biti uzajamnog priznavanja zavisi od rukovodstva u Srbiji. Nadam se da rukovodstvo u Srbiji shvata važnost zbližavanja i dobrih odnosa sa zapadom za šta je neophodno priznavanje Kosova kao nezavisne države. To znači ostaviti prošlost i gledati u budućnost. Upoznao sam divne ljude iz Srbije, oni su veoma vezani za zapadne vrednosti i nadam se da će srpsko rukovodstvo uvideti da mu je to u interesu – rekao je Klark.
„Upoznao sam divne ljude iz Srbije“…
Prethodna američka administracija, dodaje Klark, napravila je ozbiljne pomake u odnosima Beograda i Prištine. Klark ističe da iz perspektive SAD međusobno priznanje nema alternativu i ocenjuje da bi Srbija imala koristi od približavanja SAD.
– Uzajamno priznavanje je u interesu obe zemlje, kulturno, istorijski, ekonomski, obe bi imale koristi od nečeg takvog. Tako da mislim da nije stvar u tome da kažem „daću ti ovo, šta ćeš mi onda dati zauzvrat?“ Mislim da je to obostrana korist za obe zemlje. Neprijateljstvo i tenzije nisu ničiji interes – rekao je Klark.
Bivši vrhovni komandant NATO ističe da je svestan važnosti Balkana za mir u čitavoj Evropi.
– Ukoliko analizirate istoriju konkurencije istok-zapad, ako pogledate hladni rat, glavne izazove i napredak koji je postignut, on je uvek bio na periferiji. Znamo da je periferija važna i znamo da je na tektonskoj ploči čovečanstva, Balkanu gde su se islam, hrišćanstvo i katoličanstvo istorijski prepletali od Osmanskog carstva, Rimskog carstva do Grčke i Makedonije uvek bilo sukoba. Znamo da je ovaj region veoma važan – dodaje Klark.
Posle napada na Kongres, mnogi smatraju da SAD nemaju moralni autoritet da dele lekcije drugima. Ipak Klark se sa tim ne slaže.
– Verujem u snagu američkog naroda i institucija. Demokratija prolazi kroz različite faze. Sjedinjene Američke Države su prošle kroz tri glavna ciklusa od Građanskog rata 1860. godine, zatim smo imali Zlatno doba, progresivno doba koje se zapravo završilo oko 1980, a zatim Reganov period od 40 godina. I svaki period donosi svoj napredak. Naš poslednji predsednik Donald Tramp iskoristio je sve razočarane snage, kako bi stvorio snažnu bazu pristalica. Ali mislim da ako to stavite u istorijski kontekst, demokratija pobeđuje – rekao je Klark.
