Venera se dugo smatrala zlom bliznakinjom Zemlje. Iako su obe planete otprilike iste veličine i formirane su u istom delu Sunčevog sistema, Venera je znatno negostoljubivija za život kakav poznajemo.
Njene površinske temperature mogu dostići 480 stepeni Celzijusa, oblaci su sastavljeni od sumporne kiseline, a atmosferski pritisak na površini je skoro 100 puta veći od Zemljinog, što je ekvivalentno pritisku na dubini od 900 metara pod vodom.
U svim ovim ekstremnim uslovima, kako je sugerisao međunarodni tim istraživača u novom radu prihvaćenom za objavljivanje u časopisu „Ikar“, ova planeta bi mogla da krije ogromne šuplje strukture ispunjene lavom, piše „Futurizam“.
Takozvane lavine cevi, koje nastaju kao nusproizvod vulkanske aktivnosti nakon povlačenja rastopljene lave, uobičajene su na Zemlji, a veruje se da postoje i na Mesecu i Marsu.
Iako ne bi bile pogodne kao skloništa za svemirske putnike na Veneri, jer su uslovi previše ekstremni za bilo kakvo ljudsko prisustvo, argumenti za njihovo postojanje rastu. Jedan od razloga je taj što površinska gravitacija planete, koja je samo oko 91 procenat Zemljine, omogućava cevima širine do jednog kilometra da budu strukturno stabilne.
„Naši rezultati sugerišu da lavine cevi širine nekoliko stotina metara mogu ostati stabilne, a ove dimenzije su u skladu sa posmatranim veličinama Venerinih kanala“, navodi se u radu.
Istraživači sada pozivaju na buduće misije sa mogućnostima snimanja veće rezolucije i geofizičkih istraživanja kako bi se potražili nizovi jama, kružnih udubljenja pronađenih na nekoliko planetarnih tela, takozvanih „krovnih prozora“ ili vertikalnih otvora koji vode do podzemnih kanala i podzemnih šupljina.
Naučnici su koristili uobičajenu tehniku, analizu konačnih elemenata (FELA), da bi procenili gornje granice veličine lavinih cevi koje bi mogle postojati na površini Venere.
Nalazi se nadovezuju na prethodne studije koje su pokušale da modeliraju „eksplozivni vulkanizam“ planete. Studija od prošle godine takođe je zaključila da cevi lave zaista mogu postojati na planeti.
„Lavine cevi na Zemlji su manje zapremine, na Marsu su nešto veće, a na Mesecu su još veće. A onda imamo Veneru koja potpuno prekida taj trend i pokazuje naznake cevi sa izuzetno, izuzetno velikim zapreminama“, rekla je prošle godine Barbara de Tofoli, istraživač Univerziteta u Padovi, objavio je „New Scientist“.
Direktna potvrda postojanja ovih ogromnih kanala mogla bi se pokazati izuzetno teškom. Pored ekstremnog okruženja na površini, planeta je prekrivena debelim slojem gustih oblaka, što analizu njene površine iz orbite čini velikim izazovom.
Ipak, NASA misija DAVINCI (Istraživanje plemenitih gasova, hemija i snimanje u dubokoj atmosferi Venere), čije je lansiranje preliminarno zakazano za 2030. godinu, uključivaće orbiter i atmosfersku sondu za istraživanje površine planete.
Dodatna misija, nazvana VERITAS (Ispitivanje emisije Venere, radio-nauka, InSAR, topografija i spektroskopija), dizajnirana je da skenira površinu planete koristeći radarske instrumente bliskog infracrvenog zračenja i visoke rezolucije.
Iako je misija DAVINCI preživela značajna smanjenja budžeta i dobila dodatnu godinu finansiranja, sudbina misije VERITAS ostaje neizvesna. Predlog budžeta NASA koju je predložila Trampova administracija otkazao bi obe misije, ali kontrapredlog Kongresa, koji je nedavno odobrio Senat, održao je nade u potrazi za navodnim tunelima lave na Veneri.
