Ove godine se navršava 40 godina otkako je Veliki koralni greben upisan na listu svetske baštine UNESKO.
Ukoliko Savezna vlada i Vlada Kvinslenda ne preduzmu konkretne korake do sledeće sednice Organizacije za obrazovanje, nauku i kulturu, koja se održava u julu, Koralni greben bi mogao da se nađe na listi ugrožene svetske baštine.
Međutim, australijska vlada po svaku cenu želi da izbegne da greben bude uvršten na listu baštine u opasnosti, i Suzan Li, ministarka životne sredine najavila je da će se Vlada snažno usprotiviti nacrtu ovakve odluke UNESKO.
Ukoliko bi se desilo da se Veliki koralni greben nađe na listi ugrožene baštine, to bi bio prvi put da jedno prirodno bogatstvo bude uvršteno u ovu kategoriju uglavnom zbog uticaja klimatskih promena.
Zaštićena svetska baštine predstavlja globalne ikone i stavljanje na listu ugroženih se obično preporučuje zbog efekata oružanog sukoba, zagađenja, krivolova i nekontrolisane urbanizacije.
Ono što zvaničnici UNESKO očekuju od Australije je da preduzme „ubrzanu akciju na svim mogućim nivoima“ u vezi sa sprečavanjem klimatskih promena.
Globalno zagrevanje izazvano sagorevanjem fosilnih goriva povećalo je temperature okeana, što je dovelo do tri masovna izbeljivanja grebena dugačkog 2.300 kilometara, 2015, 2017. i 2020. godine.
U izveštaju UNESKO-a se kaže da je neophodna revizija ključne australijske politike prema grebenu, „Plan za greben 2050“. Takođe, navodi se da uprkos naporima i postignućima države, ključni ciljevi za poboljšanje kvaliteta vode nisu ispunjeni, te da plan zahteva čvršće i jasnije obaveze. To se posebno odnosi na hitno suzbijanje efekata klimatskih promena, ali i ka ubrzanju poboljšanja kvaliteta vode i mera upravljanja zemljištem.
Ministarka Li je rekla da je preporuka usledila nakon uveravanja UNESKO-a da neće preporučiti da se greben stavi na listu ugroženih, te da su u Australiji izuzetno iznenađeni ovom najavom. Vlada je izrazila i sumnju da je Kina možda imala ulogu u najnovijoj preporuci, jer ta država predsedava Komitetom za svetsku baštinu i biće domaćin sastanka 16. jula na kojem će se razmotriti nacrt preporuke.
– U razgovoru s generalnom direktorkom UNESKO Odri Azulai, ministarka spoljnih poslova Maris Pejn i ja izrazili smo nezadovoljstvo Australije procesom koji sledi. Ovo šalje loš signal onim državama koje ne ulažu u zaštitu grebena koliko mi ulažemo – istakla je Suzan Li.
Ovo je drugi put da se greben suočava s ovakvom pretnjom. Poslednji put to je bilo 2015. godine.
UNESKO takođe preporučuje pokretanje nadzorne misije za razvijanje „korektivnih mera“, tražeći od Kvinslenda i Savezne vlade da podnesu izveštaj do februara 2022. godine, u kojem će biti navedeni naredni koraci za zaštitu grebena.
Na spisku 53 lokacije
Trenutno se na listi ugrožene svetske baštine UNESKO nalaze 53 lokacije. Tu su pre svega stari grad Jerusalim, britanski grad Liverpul, sirijski grad Alepo, madagaskarska prašuma Atsinanana i Nacionalni park Everglejds na Floridi, SAD.
