Povodom Dana primirja, na vojničkom groblju u Frankfurtu održana je komemoracija vojnicima srpske i ruske vojske poginulim u Prvom svetskom ratu. U 11 časova, kada je pre 105 godina potpisano primirje i okončan Prvi svetski rat, otac Simon Turkić i otac Slobodan Tijanić su održali parastos za 42 vojnika sahranjena na tom groblju.
Neraskidive veze
Nakon parastosa, vence na spomen-krst su položili i odali počast Stevan Sinđelić, konzul Republike Srbije u Frankfurtu i Dimitri Zakharov, konzul generalnog konzulata Ruske Federacije u Frankfurtu. Komemoraciji su prisustvovali članovi DKP Srbije i Rusije, predstavnici srpskih klubova i udruženja, brojni građani iz Frankfurta i okolnih gradova i nastavnički kadar Dopunske nastave na srpskom jeziku.
Dimitri Zakharov je rekao da spomen-krst na vojnom groblju frankfurtskog centralnog groblja ima veliki značaj za srpsku kao i za rusku zajednicu koja živi na ovim prostorima.
– U istoriji su ruski i srpski narod uvek išli rame uz rame kako u dobrim tako i u lošim vremenima. Uvek su bili na istoj strani boreći se za pravdu i slobodu. Uvek su bili prijatelji i uvek će biti i za to nas vezuju spomenici žrtava kao što je i ovaj u Frankfurtu – rekao je Zakharov.
Da se ne ponovi
Stevan Sinđelić je ukazao da se navršava 105 godina od potpisivanja primirja u Prvom svetskom ratu.
– Predstavnici generalnog konzulata Srbije su, kao i svake godine, sa ruskim konzulom, položili vence i na taj način odali poštu palim ratnicima. Tradiciju ćemo i ubuduće da nastavimo i da se okupljamo, poklonimo i odajemo priznanje srpskim i ruskim borcima – rekao je on.
Dijana Avdić, potpredsednica Saveta stranaca i delegat u parlamentu Frankfurta je podsetila da je Srbija u Prvom svetskom ratu ostala bez trećine stanovništva i da je dala veliki doprinos na vojnom polju do pobede i potpisivanja primirja pre 105 godina.
– Želela bih da kažem dve bitne stvari. Prva, da je veoma važno sećati se prošlosti kako ne bismo nikad više dozvolili da se nešto tako ponovi, a kao predstavnik srpske zajednice u Frankfurtu da, na žalost, zbog trenutne situacije u Ukrajini vlada velika diskriminacija nad ruskim državljanima u Frankfurtu. Moja ideologija me je vodila putem da treba da se svi gledaju na isti način i za to se borim – kaže ona.
Svetla istorija
Aleksandar, Ivana i Andrea Bića iz Noj Izenburga prvi put su parastosu i polaganju venaca na spomenik poginulim junacima.
– Došli smo da odamo počast palim junacima u Prvom svetskom ratu. Moj pradeda je bio učesnik u Velikom ratu i to nam je još jedan razlog više da budemo danas ovde – kaže Aleksandar, a sin Andrea dodaje:
– Tu sam da naučim nešto više o srpskoj istoriji koja je i ovde na neki način predstavljena. Na polaganju venaca sam prvi put.
Molitva za mir
Otac Simon Turkić je rekao da je najveća molitva za mir u svetu.
– Održali smo parastos za postradale sa nadom vaskrsenja u život večni i molimo se Bogu. I ovaj krst označava ono što je tada, danas i zauvek, a to je da bude mir među ljudima dobre volje. Danas je naša molitva najveća za mir i pokoj duša svih koji su postradali i da bude mir među svim ljudima na svetu – rekao je on.
Stradanje i slava
Dan primirja je obeležen u Srbiji nizom manifestacija. Centralna državna ceremonija i odavanja počasti održana je kod Spomen-kosturnice branilaca Beograda u Prvom svetskom ratu. Nikola Selaković, ministar za rad je istakao da je Veliki rat, za srpski narod jedan od istorijskih međaša, stradanje i slava, bez kojih se ne mogu razumeti srpsko nacionalno biće i karakter duše. Na ceremoniji su bili i Ivica Dačić, prvi potpredsednik Vlade, Emanuele Žiofre, šef Delegacije EU u Srbiji i Kristofer Hil, ambasador SAD. Na Francuskom vojnom groblju vence je položio Pjer Košar, ambasador Francuske. On je rekao da je 50.000 Francuza poginulo na Solunskom frontu boreći se uz srpsku braću. Kod Spomen-kosturnice ruskih vojnika vence je položio Aleksandar Bocan-Harčenko, ruski ambasador. Ministar odbrane Miloš Vučević je položio venac na Spomenik Neznanom junaku na Avali.
