U godini bez presedana, koju su obeležile pandemija i brojna politička previranja, pojedine teme su se možda našle u drugom planu, a u njih spadaju i neka naučna otkića koja nisu u vezi sa pojavom novog virusa.
Od otkrivanja zvezdane prašine starije od Sunčevog sistema do prvih naznaka DNK dinosaurusa, naučnici su došli do važnih saznanja u 2020. godini koja su možda prošla neopaženo, piše časopis Nacionalna geografija.
Pre nekoliko milijardi godina, kada Sunce još uvek nije postojalo, umiruća zvezda izbacila je veliku količinu prašine u svemir, a deo te prašine ostao je na meteoritu Marčinson koji je udario u Australiju septembra 1969. godine i smatra se najstarijim materijalom pronađenim na Zemlji.
Nove analize delova meteorita pokazale su da je zvezdana prašina na njima stara između 4,6 i 7 milijardi godina. Ona se može naći na samo pet odsto meteorita, ali to naučnike nije obeshrabrilo da tragaju za njom.
Ove godine, naučnici su takođe identifikovali ostatke prvog embriona tiranosaurusa.
Otkriće potiče od nalaza sa dva različita mesta – jedno je otisak stopala pronađen 2018. godine u Alberti, Kanada, a drugo ostatak donje vilice otkriven 1993. u Montani, SAD.
Analize ostataka, starih između 71 do 75 miliona godina, pokazuju da su embrioni tiranosaurusa bili iznenađujuće mali – nešto ispod jednog metra, ali sa jako dugim repom. To je oko deset puta manje od veličine koje su dostizali kao odrasle jedinke.
Ovaj podatak ujedno objašnjava zašto naučnici nisu ranije otkrili male tiranosauruse – nisu očekivali da će biti toliko mali.
Brujanje na Marsu
Novembra 2018. godine letelica „Insajt“ stigla je na Mars, da pokupi materijal sa ove planete i vrati ga na Zemlju.
Među zanimljivostima zapaženim u ovoj misiji je i brujanje na Marsu – letelica izgleda da je konstantno podrhtavala u ritmu potresa na ovoj planeti. Zvuk ima ton viši od većine prirodnih šumova na Zemlji, a njegovo poreklo je još uvek nepoznato.
U 2020. godini naučnici su konačno razrešili misteriju zvezde Betelgez. Ova zvezda je obično među najsjajnijim na nebu, ali je decembra 2019. godine njeno intenzivno treperenje misteriozno ugašeno.
Naučnici su pomisli da je zvezda pri kraju svog životnog ciklusa i da mi mogla da eksplodira kao supernova sjajnija od Meseca.
Međutim, avgusta ove godine NASA je objavila da je posmatranje putem teleskopa „Habl“ otkrilo da je zvezda najverovatnije ispustila ultravreli mlaz plazme koji je sprečio da njen sjaj bude viđen sa Zemlje. Zvezda Betelgez se u svoje uobičajeno stanje vratila ovog proleća.
Deo tela dinosaurusa starog 110 miliona godina
Odlično očuvan prednji deo tela dinosaurusa nodosaura starog 110 miliona godina slučajno pronađen 2011. godine u Alberti, Kanada, iznenadio je i obradovao naučnike, a ove godine usledilo je još jedno ushićenje, kada su analize otkrile koji je bio poslednji obrok životinje, takođe sačuvan u njenom stomaku.
Životinja je nekoliko sati pred smrt pojela određenu vrstu paprati, a najverovatnije je uginula u leto. Iako je reč samo o jednom obroku, otkriće pruža izuzetan pogled na poslednje sate života jedne životinje koja je živela pre više od sto miliona godina.
Još jedno od ovogodišnjih otkića povezano je sa dinosaurusima, a tiče se njihove DNK. Naime, naučnici su ove godine učinili značaj pomak u proučavanju fosilizovane DNK.
Proučavajući dobro očuvane fosile stare preko 70 miliona godina, tim je identifikovao obrise ćelija u kojima bi mogli biti hromozomi i nekoliko mogućih nukleusa, odnosno strukturu u kojima se nalazi DNK.
Oni još uvek ne mogu da potvrde da li je reč o DNK ili o nekom drugom genetskom nusproizvodu. Međutim, sama ideja o tome šta sve fosili mogu da očuvaju apsolutno je uzbudljiva, ističu oni.
Najstarija lobanja homo erectusa
U stenama na severozapadu prestonice Južne Afrike pronađeni su ostaci lobanje za koju se najpre mislilo da je pripadala drvenom babunu.
Dva studenta u Australiji su, međutim, ove godine otkrila da je reč o lobanji homo erectusa, prvoj takvoj koja je pronađena u Južnoj Africi, i najstarijoj do sada otkrivenoj na svetu – ona datira od pre dva miliona godina.
Kameni predmeti pronađeni u pećini Čikivite u Meksiku ukazuju na to da su ljudi na američko tlo možda došli još pre 30.000 godina, što je više nego duplo duži period u odnosu na poslednje procene.
Ova tema predmet je velike debate među arheolozima, koji su najpre smatrali da prisustvo ljudi u Americi datira od pre oko 13.500 godina, kada se povukao led i otvorili putevi iz Azije.
Međutim, prema najnovjim saznanjima, kameni predmeti pronađeni u pećini, prošarani komadićima uglja starog 30.000 godina, ukazuju na to da su ljudi u Ameriku došli još pre nego što su glečeri počeli da se tope. Pretpostavlja se da je pećina pružila sklonište za ljude kada je region bio mnogo hladniji, vlažniji i zeleniji nego što je to danas.
Tim naučnika iz Australije istraživao je morsko dno oko severnog dela Velikog koralnog grebena kada je naišao na koralni greben visine preko 500 metara – prvi takve vrste koji je pronađen u poslednjih 120 godina.
Poznat kao odvojeni greben, ovo je jedan od osam od te vrste poznatih u regionu. Tim je prikupio uzorke stena i nekih organizama koji će biti poslati u laboratoriju na analize, a za sada je uočeno nekoliko novih vrsta riba.
Okončana epidemija ebole
Konačno, zahvaljujući novoj vakcini, okončana je druga najveća epidemije ebole. Juna 2020. godine Svetska zdravstvena organizacija je proglasila kraj epidemije, posle skoro dve godine.
Prvi slučaj je detektovan u istočnom delu Konga 2018. godine, a suzbijanje širenja zaraze bilo je jako teško zbog građanskih nemira u zemlji. Međutim, zahvaljući novoj vakcini, epidemija je okončana, a tokom kampanje imunizacije vakcinu je primilo preko 300.000 ljudi.
Virusom je bilo zaraženo preko 3.480 ljudi, od kojih je skoro 2.300 preminulo.
