Poseta velike petorke EU i SAD Beogradu najavila je burnu diplomatsku nedelju za Srbiju, odlazak premijerke Ane Brnabić na sednicu Saveta bezbednosti UN, gde se u okviru predstavljanja šestomesečnog izveštaja o radu Unmika raspravljalo i o aktuelnoj situaciji na KiM. Istovremeno, ovo je bila tema sastanka šefova diplomatija EU u Luksemburgu.
Prema diplomatskim izvorima iz Brisela, na ranijem internom sastanku u oktobru 11 zemalja članica je zatražilo uvođenje mera prema Srbiji, ako istraga dokaže umešanost Beograda u dešavanja u Banjskoj. Kruna diplomatskih aktivnosti je samit lidera EU, 26. i 27. oktobra, kome bi trebalo da prisustvuje i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Teški izazovi
Sagovornici „Vesti“ nemaju dileme da su pred Srbijom teški izazovi.
Bivši ambasador pri UN Branko Branković smatra da ipak nema razloga za strah da bi Srbija mogla da bude izložena novim pritiscima ili ultimatumima.
– Lideri EU i SAD su sada okrenuti događajima na istoku Evrope i na Bliskom istoku koji ugrožavaju međunarodnu bezbednost. U tom svetlu treba posmatrati i događaje na KiM u kojim se odnos vlasti u Prištini prema Srbima bez sumnje može definisati kao ugrožavanje regiona Balkana. Uveren sam da su zapadne diplomate svesne da tragični događaji u Banjskoj ne samo da nemaju nikakve veze sa Srbijom, već da je to dešavanje koje je odgovaralo isključivo Kurtiju. Jasno, Kurti je Zapadu deveta rupa na svirali, oni mu komanduju, ali samo zato što zapadne sile, a to je pravilo, nikada ne zatvaraju neko žarište. Potrebno im je da krizu na KiM koliko-toliko drže pod kontrolom i da u tom procesu zadrže „inicijativu“ glavnih pregovarača, jer ne znaju kako će se razvijati i rešiti mnogo ozbiljniji problemi sa ratom u Ukrajini i između Izraela i Palestine koji preti širenjem na čitav taj region – ističe Bogdanović.
Žurba Zapada
Prema rečima ovog karijernog diplomate Srbija ne treba da strahuje od pretnji novim ultimatumima ili sankcijama.
– Te pretnje koje dolaze od „nezavisnih strelaca“ sa Zapada za cilj imaju pokušaj da Beograd izvrši još neke ustupke, a tu ne mislim na priznavanje tzv. Kosova, kako bi Kurti imao „alibi“ za formiranje ZSO. Ali, sporno u takvoj diplomatskoj strategiji je to što je za razliku od albanske strane, Srbija ispunila sve što je potpisala. Zato treba insistirati da i Priština ispuni sve na šta se obavezala Briselskim sporazumom – zaključio je Branković.
Prema mišljenju političkog analitičara Branka Raduna „diplomatska ofanziva na Srbiju“ je pokušaj Zapada da pitanje KiM reše pre sledeće, izborne godine i u EU, ali i SAD.
– Svi su svesni da će zbog izborne godine Zapad prestati da se u ovom kapacitetu bavi pitanjem KiM. Samim tim će i pritisci biti manji, što će Srbiji obezbediti veći manevarski prostor. Ma koliko se činilo da je u toku diplomatska ofanziva na Srbiju, ne očekujem da će se ni ove, ali ni narednih nedelja dogoditi bilo šta epohalno, osim u slučaju da Kurti prihvati formiranje ZSO i raspiše izbore na severu – ističe Radun.
On, takođe, sumnja da bi Srbija mogla biti ucenjena sankcijama ili novim ultimatumima.
– Pritiske ne treba potcenjivati, ali ni precenjivati. Ovo nisu devedesete. Srbiju više ne shvataju kao „problem“, već kao deo rešenja – kaže Radun.
Ključni uslov
Branko Radun ukazuje da se menja odnos prema vlastima u Prištini.
– Njima je dato zeleno svetlo da već deset godina ne implementiraju Briselski sporazum, ali za razliku od ranijih godina kada međunarodna zajednica gotovo da nije ni pominjala formiranje ZSO, danas im je to jedan od ključnih uslova. Tačno je i da sankcije SAD prema albanskim zvaničnicima nisu donele promene u njihovoj politici, ali pokazuju da SAD menja percepciju da je Srbija jedini uzrok problema – kaže Radun.
Strah Amerike
Branko Branković kaže da su SAD trenutno u krajnje nezavidnoj situaciji i da zbog toga ne želi nova zaoštravanja na Balkanu.
– Vašingtonu je najviše u interesu da se ne otvaraju dodatni „frontovi“, a osim Ukrajine i Bliskog istoka, već je dovoljno zaoštrena situacija oko Tajvana. U tom slučaju SAD više ne bi bile u stanju da „komanduju paradom“, a po svaku cenu žele da izbegnu mogućnost da izgube uticaj u rešavanju pojedinih kriza – ocenjuje Bogdanović.
