Kao tačka koja je u poslednjih nekoliko godina predstavljala otklon ka nacionalističkoj politici navodi se kampanja Salija Beriše, koji je 2012. godine, u želji da ostane na vlasti, pozvao svoje pristalice na glorifikovanje ideje “Velike Albanije“. To je, kako se ističe, predstavljalo okidač za žestoke reakcije u regionu, naročito u državama u kojima žive i Albanci, a posle svega je usledilo upozorenje Vašingtona da se države usresrede na evroatlanske integracije, a ne na međusobne sukobe.
U osvrtu na nedavni incident sa dronom na fudbalskoj utakmici dve reprezentacije, navodi se da je posle toga usledila eskalacija zagovornika projekta “Velike Srbije“, koji su uz zabrinutost isticali da ideja “Velike Albanije“ za njih znači noćnu moru.
Vraćajući se u malo dalju, ali opet blisku prošlost, pisci izveštaja navode da su premijeri Albanije i Srbije na ta mesta došli veoma ubedljivo i to sa manje od godinu dana razlike, što je kod SAD, EU, a pogotovo Nemačke naišlo na izuzetno dobar prijem.
Ipak, kao negativna strana promena vlasti u dve zemlje navodi se i to što su partije koje su činile bivše režime ostale u novim, a tu se apostrofira partija LSI iz Albanije, čiji čelnici su bili uključeni u korupcionaške afere.
Takođe, kao korak nazad u razvijanju odnosa Albanije i Srbije navodi se negodovanje premijera Srbije Aleksandra Vučića na odluku nemačke kancelarke Angele Merkel da albanski premijer Edi Rama govori kao predstavnik zemalja Zapadnog Balkana na poslednjem susretu sa medijima posle konferencije zemalja regiona.
Merkelova je odbila Vučićevo negodovanje, ali je posle situacije “dron“ obavljala razgovore sa obojicom funkcionera, daleko od očiju javnosti i izdejstvovala da Rama 10. novembra bude gost Srbije.
Ključni stav u izveštaju, nalazi se tek u trećem poglavlju, gde se kao istinita proglašava tvrdnja Edija Rame da je ideja o Velikoj Albaniji srpski proizvod, koji se koristi kao paravan za uspostavljanje ideje o Velikoj Srbiji, uz navode da zvanična Tirana nikada nije razmišljala o Velikoj Albaniji kao ideji vodilji.
Kao odbrana ovakvog stava navode se ratovi na prostorima bivše SFRJ, gde se ističe da Albanija, nasuprot Srbije, nikada nije ulazila u ratove sa željom da vrati granice na stanje pre 1913. godine.
U izveštaju se potom pominje Slobodan Milošević i njegova navodna namera da se stvori Velika Srbija, ratovanjem sa Slovenijom, Hrvatskom, BiH i Kosovom.
Ipak, kao grana u kojoj Srbija i Albanija sasvim dobro sarađuju navodi se energetika i ističe da je srpska kompanija EFT najveći dobavljač električne energije u Albaniji, uz napomenu da Albanci “rado prihvataju srpsku struju istovremeno negodujući zbog ideje Velike Srbije“.
