Večeras je Badnje veče

U porti Spomen-hrama Svetog Save na Vračaru organizovano je tradicionalno paljenje badnjaka, a obred kojim se slavi rođenje Hristovo i rađanje nove vere predvodio je vikarni episkop hvostanski Atanasije.

Epsikop Atanasije predvodiće u ponoć, takođe u hramu Svetog Save, prvu Božićnu liturgiju koja povezuje dva praznika – Badnje veče i rođenje Isusa Hrista – najradosniji događaj hrišćanskog sveta.

Na svim elektronskim medijima, na Badnje veče, biće emitovana tradicionalna Božićna poslanica arhijerja SPC koju je u Srpskoj patrijaršiji, uoči praznika pročitao mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, čuvar patrijaraškog trona do izbora novog poglavara SPC.

Praznovanje Badnjeg dana

Badnja nedelja je nedelja pred Božić. Tih dana se, prema verovanju, ne šiša, ne brije i ne režu nokti da se ne bi "seklo" zdravlje, a deca se ne tuku da im se ne pojavljuju čirevi po telu.

Badnji dan je poslednji dan pred Božić. Po nekim tumačenjima, naziv potiče od staroslovenske reči „bdeti", što znači biti budan. Tako Badnje veče predstavlja veče koje treba da bdimo i ukažemo poštovanje i pozdravimo rođenje Isusa.

Proslava Badnje večeri počinje službama bdenija i tradicionalnim paljenjem badnjaka u hramovima SPC kada se najavljuje praznik Rođenje Spasitelja, a u pravoslavne domove se unosi badnjak po kome je praznik i dobio ime.

Na Badnji dan rano ujutro domaćin odlazi da iseče badnjak, po pravilu mlado cerovo ili hrastovo drvo, koje je simbol drveta koje su, prema predanju, pastiri doneli Josifu i Mariji da založe vatru i zagreju pećinu u kojoj je rođen Isus.

Prema izvornom običaju, badnjak se pali uoči praznika i gori do Božića kada se objavljuje radost Hristovog rođenja. Dogorevanje badnjaka je simbol rastanka sa starim verovanjima i prihvatanje nove svetlosti koja dolazi sa verom u novorođenog Hrista.

Na Badnji dan se posti. Uglavnom se jede riba, pasulj prebranac, suvo voće – šljive, smokve, kasije, i peče hleb koji bi bio na stolu sve do Bogojavljanja, a njegova veličina je simbolizovala obilje naredne godine.

Takođe, toga dana ništa ne iznosi iz kuće, obeduje se na slami. Tu je još paljenje badnjaka i unošenje slame i prostiranje slame po podu, uz kvocanje i pijukanje, pa badnjedanska večera na podu, simbolika sveća, oraha, meda, vina, svenoćnog bdenja u iščekivanju Božića.

Kod pravoslavaca, Badnje veče je porodični praznik kada se ukućani okupljaju oko posne trpeze.

Badnji dan i Badnje veče 6. januara slave pravoslavne crkve i vernici koji poštuju Julijanski kalendar – Ruska pravoslavna crkva, Jerusalimska patrijaršija, Sveta Gora, starokalendarci u Grčkoj i egipatski Kopti.