Profesor međunarodnog prava Tibor Varadi, upoređujući situaciju u Ukrajini sa onom koja se desila na Kosovu 1999. godine, izjavio je da ima sličnosti i da je u oba slučaja došlo do kršenja međunarodnog prava.
Varadi je na pitanje da li je opravdano poređenje ukrajinskog slučaja sa Kosovom, naveo da ima opravdanja za to.
– Mislim da je ono što se desilo Albancima na Kosovu bilo nešto grublje od onoga što se desilo Rusima u Ukrajini. Ali, u oba slučaja ima sličnosti. U oba slučaja je došlo do odvajanja, koja po meni nisu u skladu sa međunarodnim pravom. Kod Kosova, istina, imamo savetodavno mišljenje međunarodnog suda pravde, koje je svakako više argument u pogledu samostalnosti nego poricanja. Ali, je to savetodavno mišljenje zapravo izbeglo pravo pitanje. Umesto da se kaže da li je samo otcepljenje u skladu sa međunarodnim pravom, rečeno je da izjava o otcepljenju nije protivna međunarodnom pravu. Nekako se izbeglo osnovno pitanje – rekao je Varadi.
On ističe da je na Krimu bilo slično odvajanje, ali da je tamo bilo i referenduma za razliku od Kosova. Kada je reč o navodima da je Kosovo slučaj „sui generis“, Varadi smatra da nije i da su takvi navodi „pomalo bekstvo od činjenica“.
Naveo je da Međunarodni krivični sud nije institucija koja je delovala bez greške, ali ističe da je to važna institucija. Međutim, on dodaje da prema njegovom mišljenju, u slučaju tužbe Ukrajine protiv Rusije, ta institucija neće moći efikasno da deluje i plaši se da će među gubitnicima da bude međunarodna pravda.
Varadi kaže da se reč „genocid“ olako koristi i da je to neoprostivo zato što vređa dostojanstvo žrtava genocida i pravog nacizma.
– Ako mi svašta nazivamo genocidom i nacizmom, nekako ti pojmovi koji imaju jedno tragično dostojanstvo gube smisao. Bilo je stvari za koje se Ukrajina mogla optužiti. Mislim pre svega na odredbe posle 2012. godine o smanjenju manjinskih i jezičkih prava, na Minski sporazum – sporno je ko ga se nije držao, ali može se reči da Ukrajina nije. Samo, naravno, to nije razlog za vojni napad. To što je Rusija tvrdila da je Ukrajina vršila genocid, da su to nacisti, to je stvarno bezveze – kaže Varadi.
On objašnjava da se pred međunarodnim sudom mogu voditi sporovi između država po dva moguća osnova. Jedna baza je sporazum, za šta kaže da je u ovom slučaju nezamislivo, a druga je međunarodna konvencija.
– Konvencija o genocidu je konvencija čije su stranke i Rusija i Ukrajina, međutim da bi se na osnovu nje podnela tužba, trebalo bi nekog optužiti da je izvršio genocid, a ne nekoga optužiti da je nekog pogrešno optužio za genocid – rekao je.
Kaže i da postoji mogućnost da se traži savetodavno mišljenje, kao što je traženo po pitanju Kosova, ali navodi da nije čuo da je tako nešto traženo.
– Mislim da ovo nisu realni potezi, niti potezi koji će moći da afirmišu međunarodno pravo – rekao je profesor Varadi.
On je naveo da u ovom času ne vidi međunarodno-pravne instrumente koji bi mogli da doprinesu rešavanju krize. Kako je dodao, nije siguran da li je reč o istinski pravnim pokušajuma ili instrumentima u komunikaciji.
Varadi je rekao da je jedan od najvećih izazova međunarodnog prava bilo i ostalo pitanje kako se međunarodno pravo može primeniti prema moćnim državama. Objašnjava da ni Kina, ni Amerika ni Rusija nisu pristupile Međunarodnom krivičnom sudu.
– Kad je bio teroristički napad u Njujorku, onda su Amerikanci prvo tražili da se Bin Laden izruči. Avganistan je tražio dokaze da je on organizovao napad u Njujorku i to je bilo u skladu sa međunarodnim pravom. Amerikanci su rekli da neće da traće vreme i napali su. Teroristički napad je neoprostiv, naravno. Ali onda imamo taj odgovor – Gvantanamo, gde se optuženi muče, i gotovo smešno bekstvo od međunarodnog prava jer se oni drže u Gvantanamu, što nije teritorija Amerike – naveo je Varadi.
Kaže da je sada Rusija napala Ukrajinu i da su ljudi prvo mislili da će možda napasti samo dve odvojene teritorije.
– Čovek je mislio posle Drugog svetskog rata da će možda međunarodno pravo dobiti prevlast nad moćnim država, ali se nije tako desilo. Rusija nije jedini primer. U ovom času je u fokusu – kaže Varadi i dodaje da postoji svaki razlog da se osudi gest napada na Ukrajinu.
Na pitanje o ulozi međunarodnog prava danas, Varadi je naveo da kod novonastalih država njihovo stvaranje često nadžive teritorijalni sporovi.
– Tačno je da u Ukrajini živi oko sedam miliona Rusa i da su nakon 2012. godine doneti propisi koji nisu dali evropski nivo manjinskih prava Rusima u Ukrajni. Onda je došlo do separatizma. Logična bi bila autonomija. Mislim da to nije prvi put da se greši. Mislim i da je kod Kosova ideja Miloševića bila ukinuti autonomiju da se oni ne bi odvojili. Mislim da su se odvojili zato što je ukinuta autonomija. Dok je bilo autonomije, bilo je mnogo Albanaca koji su videli budućnost unutar Jugoslavije, bilo je mnogo i separatista. Kad je ukinuta autonomija, Milošević je uspeo da ujedini Albance – rekao je Varadi.
Kaže i da su u Ukrajini takvi potezi bili korak ka separatizmu, ali da bi jedno mnogo normalnije rešenje bilo vraćanje jezičkih i manjinskih prava i neka autonomija unutar Ukrajine.
– Nadam se da će to pitanje doći na sto – rekao je Varadi.
Govoreći o govoru Vladimira Putina koji je pominjao „istorijsko pravo na teritoriju“, Varadi je rekao da se međunarodno pravo danas obično ne negira.
– Ne negiraju međunarodno pravo ni oni koji ga krše. To naravno nije nešto za aplauz, ali ipak znači da međunarodno pravo ima autoritet, da čak i oni koji ga krše, makar lažu. Znači da ostaje kao nešto važno. Načelna važnost međunarodnog prava je izuzetno važna i mislim da treba odbaciti to da iko može imati pravo da odstupi od međunarodnog prava. Mislim da treba rešenje tražiti unuitar međunarodnog prava – kaže Tibor Varadi.
Kako dodaje, važno je znati da, kada je međunarodno pravo stvoreno, onda je to bio jedan ideal.
– Stvoreno je na taj način da su stvorene UN i međunarodni sporazumi i konvencije koje se tiču rata i pravila ponašanja u ratovima. Ja verujem da ljudi tada, sem najnadahnutijih, nisu bili sigurni da će se to održati. Ali su verovali da, ako se stvori jedan sistem normi, da će to ipak uticari na ponašanja i kočiti neke ludosti – ističe Varadi.
Profesor Varadi veruje da pravo i pravično postupanje nikada u ljudskoj istoriji neće postati krajnja istina, nego da će uvek biti cilj.
– Pitanje je kako da se što više približimo tom cilju i to je značajno – dodaje on.
Govoreći o pravnim posledicama ruskog napada, on je rekao da postoje šanse da će to pojačati želju za međunarodnim pravom. On kaže da i neke sankcije nisu racionalne i da je čuo da se sa određenih univerziteta izbacuju ruski studenti.
– To je velikodušan gest prema Putinu jer ti đaci su možda bili njegovi politički protivnici. Ako se oni sad izbacuju samo zato što su Rusi, onda će se verovatno približiti Putinu. Treba biti oprezan sa reakcijama i jedna od vrlo grubih neracionalnosti jeste da je istina sve što je suprotnost nekoga koga možemo sa razlogom osuditi – rekao je.
Upitan da protumači „pravo Rusije na očuvanje bezbednosnih interesa“, profesor je rekao da je pitanje da li jedna država ima pravo da napadne drugu samo zato što je ona oružano moćna.
– Za to smo imali primere kada je Kuba naoružana i onda je Amerika napala Kubu. Ali ni to ne smatram opravdanim. Mislim da to što se sused naoružava nije razlog da se sused napadne. Istovremeno, mislim da je mnogo lakše ostati u normalnim susedskim odnosima i mislim da bi bezbednost suseda bila mnogo veća bez naoružanja – rekao je Varadi.
