Viši sud u Valjevu, sudija Dragan Obradović, doneo je odluku o rehabilitaciji četničkog komandanta Nikole Kalabića.
Rešenje o rehabilitaciji doneto je 5. jula, na 54 kucane strane. Tokom desetogodišnjeg postupka, Viši sud u Valjevu saslušao je više svedoka i ostvario uvid u niz dokumenata pribavljenih iz ovdašnjih istorijskih arhiva i vojnih institucija.
Zahtev za rehabilitaciju podnela je pre deset godina Valjevka Vesna Dragojlović, Kalabićeva unuka. Prvo rešenje o rehabilitaciji Nikole Kalabića isti sudija je doneo krajem aprila 2017. godine. Ali, ovo rešenje je, posle žalbe protivnika predlagača, ukinuto početkom maja 2018. godine. Predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.
Zastupnik Republike Srbije, Viši javni tužilac u Valjevu će izjaviti žalbu i na poslednju odluku Višeg suda o rehabilitaciji četničkog vojvode Nikole Kalabića, potvrđeno je u Višem tužilaštvu u Valjevu.
Ko je bio Nikola Kalabić?
Nikola Kalabić je pre rata bio geometar Katastarske uprave u Valjevu. Na početku prilazi četnicima Koste Pećanca i dobija čin vojvode. Ubrzo se, međutim, razilaze, a Kalabić prilazi Ravnogorskom pokretu Draže Mihailovića, gde je prvo bio komandant Prateće čete, a potom komandant Gorske kraljeve garde, koja je, prema navodima istoričarke Jelene Đureinović, bila jedna od najozloglašenijih četničkih jedinica, prenosi Danas.
Dok potomci tvrde da nema dokaza da je Kalabić odgovoran za zločine, i da će sud na osnovu dokaza „razotkriti gnusne laži koje su o njemu širili komunisti“, Jelena Đureinović navodi da dokumentacija i prepiske iz perioda rata potvrđuju njegovu odgovornost za tzv. čišćenja komunista, teror, pljačke, premlaćivanje i pokolj nad civilima u Srbiji.
– Na primer, pokolj u Kopljaru kod Aranđelovca, u decembru 1943. gde je ubijeno 20 ljudi, gde on sam u depeši piše – sve sam ih poklao. Imamo 1944. Banju, Mali Požarevac, Drugovac. Godine 1942. i 1943. dosta upada u sela, klanja ljudi, posebno u okolini Aranđelovca. Imamo dokumente i četničkog pokreta, pa tako za Rudnički kraj postoji i pismo jednog anonimnog oficira Draži Mihailoviću, koji kaže da su pedeset posto žrtava tih pokolja nevini ljudi, a da se u izveštajima predstavljaju kao da to nisu. I ono što se često dešava je da se žrtve predstavljaju kao komunisti, jer bi onda to trebalo da bude legitiman zločin – navela je Đureinović za Radio Slobodna Evropa još 2017. godine, kada je sud u Valjevu odložio odluku o zahtevu za rehabilitaciju četničkog komandanta Nikole Kalabića.
Kalabić je pred sam kraj rata, kao i mnogi drugi pripadnici Jugoslovenske vojske u otadžbini (JVUO), pokušavao da se sakrije u zabačenim delovima zemlje i da tamo sačeka pokušaj bune protiv komunističke vlasti.
OZNA je krenula sa širokim planom likvidacije bivših pripadnika JVUO i ostalih vojnih organizacija van teritorije Jugoslavije. Tako su uspeli svoje agente da ubace u mrežu podrške Nikole Kalabića i da ga u tajnoj operaciji 5. decembra 1945. uhapse.
Okolnosti njegove smrti do danas nisu utvrđene. Godinama je vođen kao nestao, da bi na kraju, 65 godina kasnije, službeno bio proglašen mrtvim.
Rešenjem Sreskog suda u Mionici od 11. novembra 1946. godine, Kalabić je proglašen narodnim neprijateljem i oduzeta mu je imovina.
