Istraživanje, čiji su rezultati nedavno objavljeni, pokazalo je da je program besplatnog vakcinisanja protiv humanog papiloma virusa, koje se u Australiji sprovodi od 2007. godine, dovelo do drastičnog smanjenja mogućnosti širenja ovog virusa.
HPV (humani papiloma virus) je seksualno prenosiva infekcija koja predstavlja uzrok karcinoma grlića materice u čak 99,9 odsto slučajeva. Federalna vlada Australije sprovodi program besplatnog vakcinisanja devojčica starosti između 12 i 13 godina. Devojkama i mladićima koji su izvan te starosne grupe obezbeđene su dve besplatne doze vakcine.
Procenat žena u Australiji između 18 i 24 godine koje su imale HPV opao je, u periodu od 2005. do 2015, sa 22,7 na samo 1,1 odsto. Stopa imunizacije još više je povećana od 2015. godine, što je razlog onoga što naučnici opisuju kao efekat „zaštite populacije“. Zdravstveno stanje, kad je HPV u pitanju, zabrinjavajuće je u zemljama u razvoju, posebno na prostoru bivše Jugoslavije, gde je stopa obolelih vrlo visoka.
Naučni argumenti
Doktorka Suzana Kotevska, renomirani stručnjak akušerstva i ginekologije u Melburnu, kaže da je vakcinacija devojčica i dečaka pomogla u iskorenjivanju bolesti u Australiji koje prenosi virus HPV. Međutim, kad je započela masovna imunizacija i ovde je bilo onih koji su se protivili vakcinaciji.
– Kao i kod svih vakcina, moguće je da se razviju neke nuspojave kao što su visoka temperature, glavobolje, ali tvrdnje da izazivaju sterilitet ili druga
opasna zdravstvena oštećenja, o kojima su govorili, nisu se pokazale tačnim – uverava dr Kotevska.
Nekada u bivšoj Jugoslaviji, podseća sagovornica „Vesti“, u vreme kad su deca trebalo da se vakcinišu, nije dolazilo do bilo kakvih histerija ili straha, vakcine su deca primala i u školama.
– Svoju decu sam vakcinisala, a onu protiv HPV virusa primili su kao tinejdžeri. Verujem u vakcine, kao zdravstveni radnik – kaže doktorka Kotevska.
Međutim, dodaje ona, u Australiji je povećan broj roditelja koji odlučuje da ne vakciniše svoju decu i protiv nekih opasnih bolesti.
– Zbog toga nam se ovde ponovo javlja „magareći kašalj“. Nažalost, imamo slučajeva da deca umiru jer ih roditelji nisu vakcinisali. Postoji mnogo istraživanja i naučnih dokaza da vakcine nisu opasne. Vakcina štiti zdravlje. Mislim da Australija treba da bude ponosna na iskorenjivanje HPV virusa, a posebno pošto živimo u zemlji koja ulaže toliko u zdravlje. Nadam se da će se isto dogoditi i u zemljama bivše Jugoslavije – kaže ona.
Dr Suzana Kotevski je u Australiji gotovo 30 godina, a odmah po dolasku iz Makedonije počela je da gradi uspešnu medicinsku karijeru. Svog supruga upoznala je u Makedoniji, kad je tamo došao na godišnji odmor, u posetu roditeljima.
– Moj muž Bobi je ovde rođen, a njegova porodica se doselila u Australiju još davne 1936. godine. Prvo je došao muževljev deda kao pečalbar, potom je doveo svoju familiju i nikad se nije vratio nazad. Bobi se rodio ovde, ali kako svekar nije mogao da se navikne na ovdašnje prilike svi zajedno su se vratili u Makedoniju. Ipak, kad je napunio 18 godina i kad je već počeo da studira Filozofski fakultet u Skoplju, Bobi je odlučio da obiđe dede koji su živeli u Melburnu. Veoma mu se dopalo, pa je odlučio da ostane u zemlji u kojoj se rodio – kaže dr Suzana Kotevska.
Druženje bez granica
Kao već diplomirani lekar Suzana se zaposlila u Skoplju kao stažista. Upoznaje se sa Bobijem tokom njegovog odmora, a posle tri meseca poznanstva su se i venčali. Odlučili su da zajednički život nastave u Australiji, koja ni tada nije priznavala diplome lekara iz bivše Jugoslavije. Morala je da bude spremna na mnogo godina odricanja, ali ljubav prema lekarskom pozivu joj je samo pomogla da i taj dodatni izazov savlada.
– Sećam se kad smo u januaru 1990. godine bili u australijskoj amabasadi u Čika Ljubinoj ulici u Beogradu… Pitali su me da li zaista želim da idem tamo jer ću morati ponovo da učim, pošto se tamo ne priznaju diplome naših lekara. Učenje mi nije predstavljalo nikakav problem, pa sam sa velikim zadovoljstvom prihvatila taj izazov. Bila sam veoma dobar student, opet sam naporno učila i polagala ispite – kaže doktorka Kotevska.
Karijeru lekara počela je kao stažista u bolnici u Džilongu, a istovremeno je postala majka, rodivši prvu kćerku Stefani.
– Toliko sam bila željna da počnem da radim kao lekar da sam se posle kratkog porodiljskog odsustva vratila na posao.
Istovremeno je učila, bila doktorka, supruga i majka. Rodila je i drugu kćerku, a već 1998. godine dobila je dozvolu za rad u Australiji. Posao je vodio u mnogo bolnica i klinika, ali u najlepšoj uspomeni ostao joj je grad Bendigo u centralnoj Viktoriji.
– To je tako divan mali grad, veoma me je podsećao na moj rodni Bitolj. Ipak, vratila se natrag u Melburn.
Poslednjih 15 godina uživa da radi u privatnoj praksi. Ispunjava je rad, a još više svakodnevni kontakti sa našim ljudima.
– Ne mogu da dočaram koliko sam srećna što se bavim ovim pozivom, još više što se svakodnevno družim sa našim ljudima. Svi naši kućni prijatelji su sa prostora bivše Jugoslavije. Sarađujem sa mnogim srpskim lekarima, svi se međusobno družimo. Za mene nema razlike ko je odakle došao u Australiju, na prvom mestu treba da smo ljudi, da se poštujemo i pomažemo – kaže dr Kotevska.
Ne odlažite rađanje!
Usled savremenog tempa života mnogi zaborave da ih vreme za zasnivanje porodice ne čeka. Kad je najbolje vreme za prvo dete?
– Najiskrenije, to kažem svima, ako se udate ili oženite rano, nemojte da čekate da gradite karijeru ili da pre planiranja deteta stavljate stvari kao što su kupovina automobila ili kuće. Sve će to doći, ali vreme za rađanje nikoga neće čekati. Udala sam se u 27. godini i prvu kćerku sam rodila u 28, a drugu u 31. Iskreno sam mislila da sam stara jer su nas nekada učili da je posle 25. godine žena već stara za rađanje. Nemojte čekati posle trideset, jer je tada sve mnogo teže.
Danas se sve više propagira mogućnost odlaganja rađanja zamrzavanjem jajnih ćelija, ali sagovornica „Vesti“ to preporučuje samo ženama koje možda nisu u bračnoj vezi ili nemaju partnera.
– Ukoliko je problem kuća ili neki ispit, iskreno kažem – dete vam neće smetati. Moj muž i ja smo sve sami uspeli. Ni danas, kad imamo uslove, nemam nikog ko mi sređuje kuću ili kuva ručak, sve sama završim kao svaka naša žena iz bivše Jugoslavije. Porodica je uvek na prvom mestu, a karijera uvek može da ide uporedo. Rađajte decu jer će vam ona poboljšati i ispuniti život. Nijedno dete nije ostalo gladno u Australiji – zaključuje dr Suzana Kotevska.
Veza za ceo život
Najsrećniji trenutak za svakog lekara je kad na svet donese zdravu i veselu bebu.
– Taj osećaj ne može da se opiše. Nemam reči koliko je to zadovoljstvo i ponos. Često ostajemo vezani ceo život, srećem ih na ulici, prepoznajemo se, zovu me na rođendane, oni postaju i moja deca i zovu me teta Suzana.
Bogato iskustvo
– Doselili smo se u Kizboro, gde smo dugo živeli u blizini srpske Crkve Svetog arhiđakona Stefana. Radila sam u bolnici u Dandenongu, specijalizaciju sam radila na Monas univerzitetu, provela sam i izvesno vreme po rotaciji u bolnicama na Tasmaniji i Frenkstonu, Boks Hilu, a u Mersi bolnici sam završila specijalizaciju – kaže Suzana.
Svako voli svog lekara
Zdravstvena svest naših ljudi u Australiji mnogo je bolja nego u vreme kad su dolazili u ovu zemlju, a tome je doprineo i veliki broj lekara našeg porekla. Među njima i doktorka Kotevska.
– U klinikama sam sretala žene koje kod ginekologa nisu bile još od porođaja. Moram da zahvalim kolegama koji upućuju svoje pacijente kod specijalista. Tačno je, neke osnovne ginekološke preglede ovde može da obavi i lekar opšte prakse, ali ipak treba otići kod specijaliste. Danas imam pacijente koji sami dolaze kod mene na preglede. Naše žene redovnije misle o svom zdravlju, češće odlaze kod ginekologa ili svojih lekara. Imam pacijente druge generacije, iako govore engleski jezik i imaju veliki izbor, i oni vole da dođu kod svojih lekara, tako da mnogim našim ženama vodim trudnoće i pomažem prilikom rođenja njihovih beba. To me zaista ispunjava kao lekara, ne mogu da vam opišem taj predivan osećaj – kaže Suzana Kotevska.
