Duže od pet godina čitaoci „Vesti“ i drugi dobri ljudi iz celog sveta pomažu Nikoli Petronijeviću, siromašnom đaku pešaku iz sela Joše na Goliji da se prehrani, školuje, leči svog teško bolesnog oca Milovana i opstane u planinskoj zabiti, daleko od grada. Pomogli su mu dobrotvori da se, nakon nekoliko porodičnih tragedija, delimično izvuče iz bede, toplo obuče, sagradi manju kuću, kupi nešto od nameštaja i izmiri dug za struju.
Ljudska dobrota
Zahvaljujući humanosti, ljudskoj dobroti i svojoj upornosti, Nikola je, svakodnevno pešačeći po 15 kilometara, završio osnovnu školu, a potom i tri razreda srednje mašinske škole u Kragujevcu. Od jeseni ga čeka nastavak školovanja. Do zvanja mašinskog tehničara, ostala mu je još godina dana. Nada se da će se, čim završi školu odmah zaposliti. Mašta da jednoga dana bude varilac, da gradi podmornice, da pomogne svom bolesnom ocu i da od svoje zarade po koji dinar izdvoji za druge ljude u nevolji.
Da bi skromni Nikola na jesen nastavio školovanje potrebno mu je „još malo“ pomoći dobrih ljudi, da plati đački dom u Kragujevcu, da ima za hranu i da obezbedi knjige, ali i da svom nemoćnom ocu Milovanu, koji ostaje sam u selu, obezbedi lekove, brašno, namirnice.
Totalna beda
– Nama su, nakon pisanja „Vesti“, dobri qljudi puno pomogli. Izvukli su nas iz totalne bede, sagradili novu kuću u koju smo se pre tri godine uselili, a meni pomogli da se školujem. Teška srca morao sam da ostavim oca samog na planini. U Novom Pazaru nije bilo đačkog doma, a ja za stan nisam imao, pa sam morao daleko u Kragujevac. Skoro svakog vikenda žurim na Goliju da vidim šta je sa ocem – priča Nikola i naglašava da se letos dvoumio da li da ostane na trogodišnjoj školi i pokuša da se odmah zaposli ili da gura još jednu godinu i postane tehničar, što mu omogućuje da, ako se nekada za to stvore uslovi, postane i student. Na predlog profesora i uz očev blagoslov odlučio je da nastavi školovanje.
– Godinu dana, tokom trogodišnjeg školovanja, imao sam stipenndiju anonimnog dobrotvora, čitaoca „Vesti“ iz dijaspore. Mnogo mi je pomogao i beskrajno sam mu zahvalan. Punomi znače i povremene donacije humanih ljudi koje uvek stignu u pravom trenutku, kada mi je najteže – dodaje Nikola i nada se da će čitaoci „Vesti“ i ubuduće biti uz njega i njegovog oca. Dok je na đačkom raspustu, Nikola ni trenutka ne sedi dokon. Traga za pečurkom i klekom, ubere po koji šipurak, borovnicu i sl. Nevolja je što je godina izuzetno sušna,što je šumskih plodova malo i što nema mnogo prilike za zaradu koja bi mu na jesen olakšala školovanje.
Dok je u selu Nikola sam muze kravu, kuva mleko, pravi sir i sprema obroke za sebe i svog
oca što je, inače, radio i dok je bio osnovac.
Marljiv učenik
– Kad sam ga, nakon pisanja „Vesti“, prvi put sreo bio je gladan i loše obučen, smrzavao se u oronulom kućerku bez vode i svetla i jedva je pešačio do škole, ali još tada se videlo da je vrlo pametan i inteligentan. Izrastao je u dobrog mladića i odličnog đaka. Daće bog da završi školu, da se odmah zaposli i odabere pravi put u životu. Nadam se da će se naći neko iz dijaspore ko će mu pomoći da završi i četvrti razred. Ovo je i moj apel dobrim ljudima da mu pomognu. Nikola je jedan od siromašnih mladih ljudi koji apsolutno zaslužuju pomoć i podršku – ističe poznati humanitarac Hido Muratović.
Tri smrti za godinu dana
Nikola od rodbine ima samo oca Milovana. Majka mu je preminula pre pet godina, a u istoj godini izgubio je baku i dedu sa kojima je živeo u istoj kući. Iako je bio dete, sav teret pao je na njegova pleća. Borio se junački, ali nije mogao da se izbori sa nedaćama sve dok mu čitaoci „Vesti“ i drugi dobrotvori nisu pružili pomoć i podršku. Mada živi znatno bolje i ima svoj krov nad glavom, bar još godinu dana potrebna mu je pomoć dobrih i humanih ljudi.
