Antoni Branislav Radić studira uporedo ekonomski i pravni fakultet na UTS Univerzitetu. Pored engleskog, tečno govori srpski i kineski. Aktivan je i u omladinskim organizacijama u njegovoj opštini i na univerzitetu.
O njemu se priče u srpskoj zajednici, ljudi ga vole i hvale, a bezbrojna priznanja, diplome i medalje govore o napornom radu ovog mladića.
Sve je to bio razlog da se sretnemo s Radićem i saznamo nešto više o njemu, radu i ljubavi prema sticanju novog znanja.
– Od malih nogu sam bio povezan sa srpskom kulturom i upoznao sam našu istoriju. Ponosan sam na poreklo. Kao neko ko je odrastao u srpskom domaćinstvu, naučio sam da volim našu muziku, kuhinju, tradiciju i što je najvažnije jezik. Trudim se da koristim srpski koliko god mogu u svakodnevnom životu, uprkos tome što sam ga naučio samo od porodice. Obično, dok učim, puštam našu muziku koja mi pomaže da se koncentrišem i usmerim. Slušam sve, od Miroslava Ilića i Tozovca do Nede Ukraden i Zdravka Čolića.
Upisao si dva fakulteta na UTS-u. Zašto baš ekonomiju i pravo?
– Ekonomiju zbog finansija, statistike i matematike. Na UTS-u se ove discipline ozbiljno proučavaju. Pravo sam upisao jer me interesuje međunarodno pravo. Mislim da se ova dva fakulteta sa predmetima dopunjuju. Kao ekonomski konsultant morate da poznajete i pravo, kako se ne bi nešto radilo protizakonito i da biste postigli najbolji finansijski razultat.
Da li još učiš strane jezike?
– Usavršavam i kineski. Bio sam deo rukovodstva u školi za organizaciju dolaska naše sestrinske ustanove iz grada Ningbo u Kini. Izabran sam za organizatora zbog interesovanja za kineski jezik i kulturu. Kineski učim od sedmog razreda i imao sam privilegiju da upoznam njihovog ambasadora u Australiji kada sam učestvovao na takmičenju “Kineski most“. Pored toga, stigao sam do finala “Helo mandarin“. To je kineski pesnički recital u kome sam pobedio sve kineske govornike i na kraju osvojio zlatnu medalju i stipendiju za studije u Kini. Zlatne medalje sam osvajao tri godine zaredom. Počinjem da učim i ruski. Baka Nena je učila ruski i ona mi pomaže da ga brže savladam.
Da li nameravaš da postaneš član neke od ovdašnjih političkih partija?
– Teško je reći da ne planiram, ali se još nisam odlučio ni za jednu partiju. Mislim da mladi treba da se više uključe u politiku u zemlji u kojoj žive. Treba da razumeju kretanja i da na njih aktivno utiču. Meni se, na primer, sviđa što je omladini data mogućnost da uči i komunicira preko interneta, jer time štedimo vreme i imamo više mogućnosti. Politika me je interesovala od malena. Tako sam 2019. bio odabran za vođu grupe od 200 učenika iz raznih škola iz Sidneja za Liderski kamp. Imam radno iskusto u kancelariji ministra Rej Vilijamsa, a bio sam pozvan i kao specijalni gost sa bakom Nenom u Parlamentu NSW. Trudim se i da budem aktivan, tako da sam stupio u kontaktu sa Borisom Malagurskim u nadi da bih mogao da pomognem našim ljudima na Kosovu. Pridružio sam se i Srpskoj dobrotvornoj organizaciji “28. jun“, koja nastoji da pruži humanitarnu podršku Srbima na KiM. Član sam Oktiee, najveće australijske razvojne agencije za mlade.
Kao rukovodilac “Hils jut armija“ i član omladinskih grupa na univerzitetu stekao si veliko iskustvo. Šta bi poručio srpskoj omladini u Australiji?
– Srpska omladina treba da se drži zajedno na fakultetu, crkvi i u klubovima. Trebalo bi da govore svoj jezik, kako ga ne bi zaboravili, shodno onoj narodnoj: “Koliko jezika govoriš toliko vrediš.“ Potrebno je negovati srpsku kulturu, jer je ona sastavni deo svih nas u Australiji. Takođe, treba se više učlanjivati u partije i time pokušati uticati na savremena kretanja na što bolji način.
Budući doktor
Kakve planove imaš po završetku studija?
– Trudiću se da doktoriram. Takođe, želim da obiđem našu zajedničku otadžbinu i da živim tamo bar godinu, dve. Moj pokojni deka Brana, baka Nena i mama Snežana, Bata i Tomislava Perezić su moji uzor dobrote i moja inspiracija. Želim da pokažem svojim uspehom koliko cenim sve te dobre ljude i njihovo vreme, pomoć i zalaganje.
Brojne nagrade
Koje si nagrade osvojio?
– U srednjoj školi u Rouz Hilu dobio sam nagrade “DUX“ četiri godine zaredom. Ta nagrada se dodeljuje studentu koji je postigao najbolje rezultate iz svih predmeta. Dobio sam nagrade za liderstvo, kao i nagrade za sve predmete kao najbolji. Predstavljao sam školu na brojnim događajima, uključujući i na konferenciji “Govorimo za planetu“ u opštini Rouz Hil, gde sam pobedio tri puta kao najbolji govornik o problemima koji se tiču životne sredine. Proteklih godina takmičio sam se u javnim govorima i iz matematike.
Uvek uz porodicu
– Od pokojnog deke sam naučio o važnosti porodice i napornog rada. On je nama bio sve. Njegova smrt je bio strašan trenutak i tragedija koja je zauvek promenila porodicu. Uprkos svemu, teško detinjstvo mi je pomoglo da postanem osoba kakva sam danas. Pokušavam da postignem uspeh u svemu što radim, jer želim da time učinim i moju porodicu srećnom jer je mnogo žrtvovala za mene. Odlaskom u našu crkvu i školu naučio sam više o svetu oko mene i o našoj zajednici – ističe mladi sagovornik “Vesti“.
Boravak u Beogradu
Sa kim živiš?
– Živim sa mamom i bakom koje su se nesebično pobrinule da budem najbolji što mogu da budem. Kada sam imao pet godina imao sam priliku da par meseci živim u Beogradu, što je učvrstilo moju ljubav prema našem narodu.
