Dušan Đorđević (52), šef stručnog štaba surduličkog Radnika, pravi je primer sportskog pregaoca koji je, kako naš narod često kaže, sa svojih 10 prstiju sve postigao.
Posle igračke, strpljivo je gradio trenersku karijeru vodeći, pre svega, brojne beogradske klubove od petog ranga takmičenja naviše, a za njega se pročulo zahvaljujući uspesima na klupi IMT-a. Bio je pomoćnik Aleksandru Veselinoviću u Vojvodini i Čukaričkom, a onda, na Banovom brdu, dobio prvi put šansu da samostalno vodi superligaški klub. Brzo po razlazu sa „brđanima“, stigao je novi izazov – Radnik. Zanimljivo, dugo se, paralelno, bavio i sportskim novinarstvom, u „Večernjim novostima“ i „Tipu“. Imao je na koga i da se ugleda – njegov otac, pokoni Petar Čane Đorđević, takođe je bio i sportski novinar i fudbalski trener.
Od rasula do opstanka
Seli ste na klupu Surduličana pre osam meseci. Početkom prolećne sezone napravili ste prvi, a sada, u plej-autu i drugi niz od šest mečeva bez poraza?
– Taj prvi je bio i bez primljenog gola – podseća Đorđević u razgovoru za „Vesti“. – Preuzeo sam ekipu u septembru, u nezgodnom momentu. Pred nama je bio paklen raspored, imali smo brdo povređenih igrača. Uspeli smo da pobedimo Zvezdu u Surdulici i u još nekim utakmicama slavimo, ili uzmemo bod i nekako doguramo do zime. Znali smo tada da je ključ u pripremnom periodu. Posle pauze je odigrano 15 utakmica, mi imamo samo dva poraza, od Partizana i Voždovca. Na 10 od tih 15 mečeva nismo primili gol! Mislim da je to rezultat vredan pažnje. Ukupno, otkad sam došao, imamo samo dva poraza u gostima.
Kako je raditi u sredini gde često dolazi do promena šefa struke?
– Radnik je svake sezone, maltene, u avgustu, septembru menjao trenera. Došao sam kao drugi od početka trke. Bilo je tu momenata koji nisu laki, pogotovo kad ne poznaješ ekipu. Manje-više što je nisi pripremio, selektirao, ali, recimo, ima tu igrača koji nisu ni afirmisani. Ne znaš ih, ne znaju oni tebe… Dugo sam u fudbalu kao prvi trener, međutim, u Superligi sam tek u Čukaričkom dobio šansu samostalno i u tih, skoro, godinu dana na Brdu oborio, maltene, sve klupske rekorde. Broj pobeda, golova, plasman u Evropi…
Po odlasku vam je bilo jasno da potvrda uspeha mora da usledi u novoj sredini?
– Sve sam do sada postigao kroz rad, zalaganje, odnos sa ekipom. Prionuo sam na posao u Radniku, a ljudi iz kluba, s obzirom na to da su znali raspored, rekli su mi da se spremim da, možda, u jednom momentu budemo i poslednji na tabeli. Rekao sam sebi – i ako se desi to, može da bude samo kratkotrajno. Na sreću, tako nešto se nije dogodilo, a sad, na kraju, sve je drugačije.
Istorija na Brdu
U nekoliko klubova ste bili pomoćnik Aleksandru Veselinoviću. Mnogi su očekivali da sa njim odete iz Čukaričkog u Emirate, ali ste preuzeli prvi tim na Brdu?
– Vodio sam dugo kadete, omladince, seniore od petog ranga naviše i priželjkivao sam šansu kao samostalni trener u Superligi. Spremao sam se 14 godina za to. Znao sam da priliku u Čukaričkom ne smem da propustim.
S vama na klupi, „brđani“ su, prvi put u istoriji, igrali treće kolo kvalifikacija, ovoga puta za Ligu konferencija?
– U Beogradu je, protiv Hamarbija, bilo 3:1. Odigrali smo fantastičnu utakmicu na stadionu Partizana, mogli da damo još koji gol.
U Švedskoj se, međutim, desio debakl – 1:5?
– Njihov stadion liči na „Alijanc arenu“. Veštački teren, sa onim topovima… Kao da je drugi sport, u ambijentu koji mi ovde u Srbiji nemamo. Greota, jer nemamo gde da se pripremimo. Takva buka, ja nisam sam sebe čuo, a kamoli da mene neki fudbaler nešto čuje. Utakmica se igrala kao u transu. Sanjam da opet budem sa nekom ekipom u Evropi, to je poseban izazov i iskustvo.
Dvostruko nasledio oca
Nisu retki slučajevi da dete, po zanimanju, nasledi roditelja, ali, vi ste baš specifičan slučaj, jer ste „preuzeli“ oba očeva zanimanja.
– Kad odrasteš u porodici za koju znaš da je bila potpuno sportska, to ti se uvuče pod kožu, iako oni nisu kod mene ništa potencirali. Video sam, u nekom trenutku, da mi igračka karijera neće ići željenim tokom, pa sam se opredelio da krenem honorarno da radim u „Večernjim novostima“. Dobio sam, kasnije i stalno zaposlenje, ali sam, paralelno, počeo da se bavim trenerskim poslom i da završavam licence.
Vaš otac je dugo igrao samo za OFK Beograd?
– Tadašnji Metalac, BSK, kako se već sve zvao – nastavlja Đorđević. – Osvojio je dva Kupa Jugoslavije, zlatnu medalju na Univerzijadi. Za njega je bilo prepoznatljivo što je više od 20 godina bio selektor novinarske reprezentacije. Negde ga nisam prevazišao, ali, u trenerskom poslu, možda i jesam (smeh). On je, posle, celu karijeru posvetio novinarstvu. Ja sam pera morao da se odreknem u trenutku kad sam, s Veselinovićem, došao u Vojvodinu. Od roditelja sam, nadam se, nasledio, pre svega, ljudske kvalitete, i neku vrstu ozbiljnosti.
Sačuvali obraz u Pazaru
Dosta prašine su digle skorašnje dve utakmice sa Novim Pazarom. Prva, kad je Radnik, na kraju prelimirarnog dela, pobedio kod kuće s 2:0, našla se i pod sumnjom UEFA?
– Sa njom mi apsolutno nemamo veze – decidiran je Đorđević. – Mislim i na protivnika, ali, sa naše strane, mogu da garantujem bilo čime. Oni su, čak, imali prečku na 0:0. Mnogo nam je nezgodno bilo sada gostovanje u Pazaru. Pre toga smo matematički obezbedili opstanak. Normalno da se svi „izduvamo“, dali smo neke slobodne dane. idemo, međutim, u goste ekipi koja „gori“. razgovarao sam sa ljudima iz uprave, i došli smo do stava da izvedemo najjaču ekipu. Dobili smo, ali smo mogli i da izgubimo.
Pazarci su, pošteno priznajete, bili bolji u tom meču?
– Mi smo „pali“ u treningu, međutim, šta je fudbal… Naš karakter je došao do izražaja. Golman odbrani penal, u dve-tri situacije posluži nas sreća… I mi smo, doduše, pogodili prečku, možda smo mogli i 2:0 da povedemo… Sve u svemu, iskoristili smo našu šansu, oni svoje nisu. Sačuvali smo obraz, to nema cenu. Zapušili smo usta mnogima – zaključuje Đorđević.
Milovanović odskočio
Izdvojio se Uroš Milovanović (21), kao prvi strelac Radnika, sa 11 pogodaka.
– Odskočio je golovima, talentom, posvećenošću. I dalje ima prostora za razvoj i to shvata. Uz njega se pogotcima istakao i Spasić, takođe igrač za koga vlada interesovanje. I mnogi drugi su našli svoje mesto i počeli da pružaju zapažene partije. Golman Ranđelović, pa dva štopera, mladi Jokić i Radmanovac, iskusniji bekovi Hodžić i Stojanović, pa doskora potpuno neafirmisani Medić koji je došao iz Srpske lige i počeo da pruža blistave partije… Generalno, izuzetno dobra, poslušna, disciplinovana grupa, sa pravom hemijom.
Prvenstvo regularno
Plej-of je i u Super i u Prvoj ligi, doneo niz loših rezultata kod nekoliko ekipa koje su ostvarile cilj samim plasmanom u gornji dom?
– Bile su manje motivisane. Apsurd je da mi, na kraju, imamo više bodova od Napretka, Vojvodine… Ova sezona je izuzetno zanimljiva i apsolutno čista, što se tiče odnosa između klubova. Niko nikom nije mogao da pomogne, jer ako to uradi, on je u problemu. Sudijskih grešaka je bilo, ali mi se čini da one nisu plod namere.
Neizvesna budućnost
Đorđeviću je, završetkom šampionata, istekao ugovor sa Radnikom.
– Ne znam još šta dalje. Rekao sam ljudima iz kluba da moram da se odmorim nekoliko dana, i da procenim šta je najbolje.
Konkretnih ponuda sa strane, priznaje, za sada nema.
Birmančević pre svih
Upitan da izdvoji jednog igrača kao svoj izdanak u dosadašnjoj karijeri, Đorđević je istakao Veljka Birmančevića.
– Nenormalno je talentovan. Tehnika, taktiča, smisao za igru, dribling… U Švedskoj je bio glavni igrač za ulazak u Ligu šampiona. „Eksplodirao“ je u Čukaričkom, baš kad sam ja došao. Silni golovi, asistencije… U jednom momentu smo i „zategli“ odnose, ali, on je iz svega toga izvukao maksimum. I dan danas razmenimo poneku poruku.
Majstor za Zvezdu
Sa Crvenom zvezdom, prvo pobeda u Surdulici, pa remi na Marakani?
– To je splet raznih okolnosti – uz osmeh će, skromno, Đorđević. – Utakmica kod nas je bila na teškom terenu. Rekao sam igračima „Mnogo ljudi će da gleda, ne nas nego Zvezdu, ali, daj da im se svidimo bar malo“. Hteli smo da ljudima koji vode klub pružimo malo vere da nešto možemo da uradimo. Namesti se da damo dva gola, oni smanje, izgurali smo 2:1 do kraja. Beogradskih 1:1 mi je još veće iznenađenje, jer je ponovljeno. Znali smo da smo ih „čačnuli“, i da nas čekaju na revanš. Prošli su dalje u Evropi, pozivaju navijače… Imali su dva penala – jedan dali, drugi promašili. Mi smo „držali“ 0:1, na kraju nam se otvorila kontra, dadosmo gol.
Srećan zbog „traktorista“
Đorđevića raduju uspesi IMT-a, koji je nadomak baraža za Superligu. „Traktoriste“ je s uspehom vodio u nekoliko navrata, afirmisao se upravo pored Hale sportova.
– Novobeograđanin sam, to je moj klub. Tamo sam završio i igračku karijeru. Beležio sam sa njima ozbiljne rezultate u Srpsko ligi. Pre dva meseca, dok Radnik još nije obezbedio opstanak, predsedniku IMT-a Milenku Ostojiću sam rekao da, s obzirom na to u kakvoj su formi, bežim od baraža protiv njih – uz osmeh će Dušan.
Piksi sve promenio
Trener Radnika, kao, uostalom i cela fudbalska Srbija, nestrpljivo iščekuje Mundijal u Kataru.
– Selektor Stojković je doneo atmosferu i pozitivnu priču oko reprezentacije. Mi, generalno, ne igramo najbolje ta turnirska takmičenja, ali se uzdam u Piksija i u tom pogledu. Ako neko može da donese promenu i svima nama veliku radost, to je on.
Ispekao zanat u nižim ligama
Za razliku od oca, koji je bio veran OFK Beogradu, Dušan je, i kao igrač i kao trener, promenio dosta klubova. Bio je defanzivac Obilića, BASK-a, niškog Radničkog, Čukaričkog… Kao trener, stasavao je u Milutincu, IMT-u, Grafičaru, Vraniću, Posavcu, Lokomotivi, Jedinstvu (Surčin)… Išao je korak po korak, ne preskačući stepenike i zasluženo stigao pod svetla reflektora.
