Australijski univerziteti traže da vlada premijera Entonija Albanezea ukine promene iznosa školarina, koje imaju za cilj da smanje troškove studentima za prioritetne studije, a da ih poveća za druge. Jer, kako kažu na fakultetima, primorani su da rade više za manje para.
Univerziteti Australije, krovna institucija australijskih ustanova tercijarnog obrazovanja, tvrde da su prihodi smanjeni u proseku za šest odsto po svakom studentskom mestu.
Zato pozivaju Saveznu vladu da u potpunosti finansira univerzitetske istraživačke projkete, rekavši da je neodrživo da se sektor oslanja na školarine koje plaćaju inostrani studenti kako bi univerziteti pokrivali više od polovine troškova.
Promene naknada za diplomce, koje je uvela bivša Morisonova vlada, a kojima su se povećale naknade za domaće studente u obrazovnim oblastima kao što su humanističke nauke, pravo i trgovina, a smanjile ih u oblastima zdravstva i obrazovanja, na kraju su smanjile ukupno finansiranje celog sektora.
Zbog toga bi trebalo da budu promenjene, navelo je udruženje Univerziteti Australije, u podnesku predatom Odboru za univerzitete Albanezeove vlade.
Program “Job Ready Graduates“ imao je za cilj da stvori dodatnih 39.000 univerzitetskih mesta bez povećanja finansiranja Savezne vlade, ohrabrujući studente da se upišu na studije za koje je školarina smanjena.
Međutim, promena je dovela do velikih ukupnih smanjenja finansiranja u različitim oblastima, uključujući matematiku (manje od 17 odsto), nauku (16 odsto) i obrazovanje (šest odsto).
Ukupno finansiranje univerziteta iz programa grantova Komonvelta će se smanjiti sa 7,6 milijardi dolara koliko je iznosilo u 2021. na 7,3 milijarde dolara u 2024.
Smanjenje prihoda moglo bi da umanji sposobnost univerziteta da obezbede mesta sledećoj generaciji maturanata i starijim osobama koji žele da se prekvalifikuju, upozorava se u podnesku.
“Dok se domaća potražnja za visokim obrazovanjem smanjila, uglavnom zbog niske stope nezaposlenosti u državi, demografski rast u narednih pet godina podstaćiće povećanje potražnje za upisom na fakultete. U isto vreme, nacija se suočava sa nedostatkom kvalifikovanih radnika. U takvom okruženju, državna politika ne bi trebalo da primorava univerzitete da rade više sa manje novca“, ocenili su iz udruženja univerziteta.
Ujedno, pozvali su Albanezeovu vladu da ukine “kazneno“ pravilo po kome studenti koji nisu položili više od 50 odsto ispita gube mesto koje sufinansira Komonvelt.
Univerziteti smatraju da će ovako oštra mera naročito pogoditi studente prve godine iz porodica niskog socio-ekonomskog statusa.
“Pravilo od 50 odsto ispita je, prema tome, ne samo neefikasno, već je i u suprotnosti sa ciljevima jednakosti koje dele vlada i univerziteti“, kaže se u podnesku.
Predsednica Nacionalne unije studenata Bejli Rajli kaže da sindikat, takođe, želi da se ukinu promene školarina i pravilo o 50 odsto položenih ispita, tvrdeći da su obe mere učinile visoko obrazovanje manje dostupnim.
Ona je takođe istakla da su promene u naknadama bile neefikasne u ostvarivanju primarnog cilja, a to je da utiču na izbor fakulteta koje će budući studenti upisati.
– Ne verujemo da će studenti birati svoje buduće karijere na osnovu toga koliko koštaju studije. Smatramo da studenti treba da imaju pravičnije uslove u izboru fakulteta – naglasila je Rajlijeva.
Odbor za univerzitete Albanezeove vlade radi na prvoj širokoj reviziji australijskog sistema visokog obrazovanja još od 2008. godine. Razmatraju se različita pitanja, uključujući finansiranje, pristup, pristupačnost i usklađivanje obrazovanja sa potrebama društva za određenim profesijama.
Utorak je bio krajnji rok za podnošenje podnesaka Odboru za univerzitete, kojim predsedava profesorka Meri O’Kejn.
Izvršna direktorka Univerziteta Australije Katriona Džekson rekla je da će se sposobnost nacije da odgovori na izazove i aktuelne prilike meriti standardom istraživanja i razvoja koje univerziteti obavljaju u njeno ime.
– Ako želimo da budemo ozbiljna istraživačka nacija, moramo pravilno i brzo da finansiramo istraživanja. Državno finansiranje opada dok troškovi istraživanja rastu, što primorava univerzitete da se za podršku ovim vitalnim nastojanjima oslanjaju na prihode od školarina međunarodnih studenata. To nije održivo – naglasila je Džeksonova.
Odgovornost i na univerzitetima
Predstavnica savezne opozicije za pitanja obrazovanja, Sara Henderson, kaže da univerzitetski sektor igra ključnu ulogu u pokretanju ekonomskog prosperiteta Australije, ali istovremeno snosi tek malu odgovornost za 20 milijardi dolara koje godišnje dobije od vladinog finansiranja.
– Ključni test za Albanezeovu vladu je da obezbedi da novac poreskih obveznika bude na odgovarajući način povezan sa učinkom univerziteta. Razočaravajuće je da se to ne vidi u podnesku Univerziteta Australije. Iako možemo da budemo ponosni na naše univerzitete, oni se moraju smatrati odgovornim kada isporučuju loš kvalitet kurseva i ishode studenata, kao i hiljade istraživačkih radova koji ne ugledaju svetlost dana – naglasila je Hendersonova.
Neophodne subvencije
Podnesak Univerziteta Australije takođe poziva saveznu vladu da radi na tome da se oslanjanje na međunarodne studente za delimično subvencionisanje troškova istraživanja zameni modelom koji u potpunosti finansira univerzitetska istraživanja.
Trenutni model je osetljiv na ekonomske šokove, jer prihodi od školarina mogu značajno da variraju, stvarajući rizik za istraživačke sposobnosti Australije, tvrdi se u podnesku.
