Profesor Stojanović je preminuo sinoć u 21.15 u Urgentnom centru, u koji je primljen pošto mu je prethodno pozlilo na ulici.
Stojanović je rođen 1931. godine u Kragujevcu. Diplomirao je 1955. na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a doktorirao filozofiju 1962.
Zajedno sa sedam drugih profesora i nastavnika takozvane Praxis-grupe zbog disidentske delatnosti izbačen je sa Beogradskog univerziteta u januaru 1975, na koji je vraćen početkom devedesetih.
Bio član Upravnog odbora Korčulanske letnje škole koja je okupljala uticajne filozofe iz tadašnje Jugoslavije i Evrope.
Radio je kao gostujući profesor na mnogim uglednim univerzitetima u SAD, Nemačkoj, Velikoj Bitaniji, Austriji, Indiji.
Bio je osnivač i predsednik Srpsko-američkog centra iz Beograda, koji je potom prerastao u Centar za nacionalnu strategiju, i njegovog Foruma za srpsko-američki dijalog i saradnju.
Od 15. juna 1992. do 31. maja 1993. bio je specijalni savetnik i vodio savetnički tim tadašnjeg predsednika SRJ Dobrice Ćosića. Kada je Ćosić smenjen, podneo je ostavku.
Bio je, takođe, član Komisije za istinu i pomirenje, koju je imenovao nekadašnji predsednik SRJ Vojislav Koštunica.
Stojanović je bio član spoljnopolitičkog saveta pri Ministarstvu inostranih poslova Srbije i član Saveta Republičke Radiodifuzne agencije.
Stojanović je bio i direktor u penziji Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.
Radio je kao glavni i odgovorni urednik časopisa "Praksis Internesnel", Oksford, Velika Britanija (1987-1990), a bio je i član Upravnog odbora kompanije "Politika".
Bio je, takođe, član redakcijskog saveta časopisa "Philosophy and Social Criticism", sa sedištem u Bostonu.
Izabran je 1977. za člana pariskog Međunarodnog instituta za filozofiju (Institut International de Philosophie), među čijim izabranim članovima su bili i filozofi Hans Georg Gadamer, Karl Oto Apel, Jirgen Habermas, Lešek Kolakovski i drugi.
Od 1996. bio je izabrani član Akademije za humanistička istraživanja iz Moskve.
Zajedno sa filozofima Branom Petronijevićem i Mihailom Markovićem uvršten je u "Biographical Dictionary of Twentieth Century Philosophers", 1996.
Objavio je sedam knjiga, četiri brošure i oko 130 časopisnih rasprava i clanaka. Spisi su mu prevedeni na 14 jezika, između ostalih na engleski, nemački, francuski, ruski, španski, japanski.
Među njegovim knjigama na srpskom su "Savremena meta-etika" (Nolit, Beograd, 1964) "Između ideala i stvarnosti" (Prosveta, Beograd; 1969), "Istorija i partijska svest" (FDS, Beograd,1988) "Na srpskom delu Titonika" (Filip Višnjić i Centar za socijalna istraživanja, Beograd, 2000) i druge.
Datum i mesto sahrane profesora Svetozara Stojanovića biće saopšteni naknadno.
Srbin, demokrata, kosmopolita
Vest o smrti filozofa Stojanovića, duboko je potresla njegove prijatelje i saradnike.
Profesor Slavoljub Đukić rekao je Tanjugu da je Stojanović ostavio trag kao intelektualac koji je sledio svoja uverenja i uljudnošću pridobijao široko poštovanje i prijateljstvo, svuda se našao gde je trebalo smelo dići glas i pomoći ugroženima.
"Zahvaljujući svojoj vitalnosti ličio je na dugovečnog čoveka, utoliko sam bio više iznenađen kada mi je njegov bliski prijatelj Dobrica Ćosić, potresen, javio: ‘Umro je Sveta’", rekao je Đukić.
Prema rečima Jagoša Đuretića, Stojanović je pripadao svom narodu na način istinskog kosmopolite, bio je "čovek besprekorne demokratske tolerancije u svim mnogobrojnim raspravama u kojima je učestvovao, a mi koji smo ga dobro znali znamo da je demokratski etos pripadao samoj njegovoj prirodi, da su moralnost i humanitet nešto što je naprosto izviralo iz njegove ljudske prirode".
Đuretić je rekao da je Stojanović svojim lucidnim razumevanjima političkih dešava i šokova vremena kojima smo bili izloženi stalno podsticao analitičke rasprave, koje su se najčešće završavale nekim novim akcijama ili projektima, iza kojih nikada nije bio neki bilo kakav njegov prizemni interes.
Filozof Slobodan Divjak je rekao da je Stojanović, njegov dugogodišnji prijatelj i profesor, za koga ga vezuju mnoge lepe uspomene, jedan od naših navećih intelektualaca posleratne generacije.
Stojanović je je, zajedno sa profesorima Filozofskog fakulteta Ljubomirom Tadićem, Mihajlom Markovićem, Dragoljubom Mićunovićem, Trivom Inđićem i drugima, bio temelj naše teorijske misli i uvek je bio u prvom planu naše intelektualne i političke scene, rekao je Divjak.
"Otuda je on kada se rušio režim Slobodana Miloševića isto tako bio u prvim redovima, u redovima onih koji su zahtevali uvođenje višepartijskog sistema i uvođenje demokratije u Srbiju", dodao je on.
"Pristupajući nekoj vrsti socijaldemokratske opcije, Stojanović je imao bitan uticaj na našoj političkoj sceni, za razliku od mnogih naših intelektualaca ispoljavao je visok stepen liberalne tolerancije. Zbog toga je bio čovek koji više spaja, okuplja ljude, nego što ih razdvaja", kazao je Divjak.
On je dodao da je Stojanović isto tako delovao i na našoj političkoj sceni, stavljao je sebi u zdatak da posreduje između različitih političkih partija za koje je smatrao da treba da ih podrži da bi ih nekako objedinio na političkoj sceni.
"Nažalost, on je preminuo i to je tužna vest i za našu teoriju, ali i za našu politiku", kazao je Divjak.
