Profesor Centra za geopolitiku Univerziteta Kembridž Timoti Les naveo je da će Crna Gora, BiH i Kosovo na kraju pristupiti inicijativi „Otvoreni Balkan“, ali i da će odsustvom članstva u EU Albanija i Srbija dobiti odrešene ruke da „pričaju“ o promeni granica i da će se na taj način rešiti kosovsko pitanje.
Prva dva sastanka Vučića i Kurtija u Briselu nisu donela napredak u pregovorima. Mislite li da će na narednim sastancima doći do dogovora koje bi mogle poštovati obe strane?
– Ne, neće biti napretka, barem kratkoročno, jer Evropljani odbijaju da govore o stvarnim pitanjima, o granicama i teritoriji. Srbija nema stvarnog podsticaja da ustupi Kosovo bez izgleda za sticanje Republike Srpske i to neće učiniti. Kosovo nema podsticaja da pravi ustupke po pitanjima drugog reda, poput autonomije kosovskih Srba, dok Srbija uskraćuje priznanje. Međutim, ne vidim da ova situacija traje neograničeno dugo jer se međunarodno okruženje menja na načine koji će na kraju omogućiti rešenje. I EU i SAD su u kriznom stanju koje će se verovatno pogoršati u bliskoj budućnosti, dajući akterima na Balkanu veći prostor za manevar. Bosanski Srbi će na sve manje pretnje odgovoriti insistiranjem na nezavisnosti, kosovski Albanci će odgovoriti na sve slabiju garanciju bezbednosti približavanjem Albaniji. A u odsustvu članstva u EU, Srbija i Albanija će imati slobodnije ruke da upravljaju procesom prekrajanja granica. Tako će biti rešeno kosovsko pitanje.
Portparol EU Peter Stano reagovao je na presudu poslaniku Srpske liste Todosijeviću (u sudskom veću koje ga je osudilo na dve godine nije bilo srpskih sudija, već samo albanskih), rekavši da je to kršenje Briselskog sporazuma. Kako komentarišete sve to?
– Imam dve stvari da kažem. Prvi je da slučaj dokazuje da je nemoguće objektivno analizirati prošlost, dok to danas ima političke posledice. Albanci žele da podrže ideju da je Račak bio masakr jer opravdavaju njihov stav da su Srbi bili kriva strana u ratu i, na kraju, opravdavaju njihovu tvrdnju o nezavisnosti. U tom cilju, očigledno su bili odlučni da se pobrinu da Apelacioni sud ovo ne dovede u pitanje. Srbi negiraju tu ideju iz istog razloga. Drugo je da ne verujem u poricanje slobode govora, osim u krajnostima. Pitanje o tome šta se dogodilo u Račku ne bi trebalo da odlučuju političari i sudovi, već istoričari, zasnovano na dokazima i činjenicama.
Kako gledate na dolazak izbeglica iz Avganistana u Albaniju, ali i na Kosovo. Neki tvrde da će to ugroziti bezbednost regiona?
– Ovde postoje dva pitanja. Prvi je odluka Albanije i Kosova da pruže utočište prilično malom broju Avganistanaca, do njihovog konačnog prebacivanja u SAD. Ne vidim da ovo predstavlja veliki bezbednosni rizik. Doći će uglavnom Avganistanci koji su radili sa Zapadom i za koje je malo verovatno da će biti potencijalni teroristi. Ako se stvari odvijaju po planu, oni takođe neće ostati na Balkanu unedogled. Veća pretnja su ogromni tokovi migranata koji će verovatno napustiti Avganistan u bliskoj budućnosti, a kojima će se pridružiti i migranti drugih nacionalnosti. Mnogi će pokušati doći u Evropu preko Turske i Balkana, a Hrvatska i Mađarska će ih blokirati u putovanju na predviđeno odredište u zapadnoj Evropi. Očigledno neće biti kontrole ili provere ovih ljudi, od kojih će neki nameravati naneti štetu Evropi.
Moratorijum iz Vašingtonskog sporazuma ističe 4. septembra. Očekujete li otvorenu kampanju Prištine i Beograda za dalja priznanja, odnosno povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova?
– Da, ovo očekujem. U nedostatku dogovorenog sporazuma, Kosovo i Srbija će pokušati da promene političku realnost oko statusa Kosova na način na koji to mogu, odnosno putem priznavanja, odnosno odricanja od priznavanja.
U slučaju neuspeha Briselskog dijaloga, da li se pregovori mogu vratiti u UN i da li uopšte postoji vremenski okvir koliko ovi pregovori mogu trajati – odnosno da li će Lajčak biti poslednji predstavnik EU za pregovore Beograda i Prištine?
– SAD će se tome opirati zbog svoje averzije prema davanju Rusiji i Kini bilo kakvog formalnog uticaja na proces. Tako će i Evropljani koji žele da zadrže kontrolu nad procesom posredovanja. Njihov interes će biti da zadrže Lajčaka na mestu i nastave dijalog, ma kako neuhvatljivo rešenje bilo. Takve stvari imaju presedan – Metju Nimic je dvadeset godina radio na pitanju imena Makedonije.
Kako gledate na inicijativu „Otvoreni Balkan“?
– Vidim to kao prirodnu posledicu sloma u procesu evropskih integracija. Srbija može videti da su Srbi koji žive u Bosni, na Kosovu i u Crnoj Gori u teškoćama. Ako EU više ne može rešavati njihove probleme integracijom Balkana, onda Srbija mora tražiti alternativna rešenja koja bi im pomogla. Jedno rešenje je uspostavljanje novog regionalnog entiteta koji umanjuje značaj granica i privlači Bosnu, Crnu Goru i Kosovo i njihove srpske manjine, nazad u orbitu Srbije, kao što je to bio slučaj u Jugoslaviji. Regionalna ekonomska zona takođe nudi mogućnost rušenja barijera u trgovini i učvršćivanju vodeće pozicije Srbije kao najveće i najmoćnije države na Balkanu. Albanija i Severna Makedonija imaju svoje razloge za učešće. I Albanija može videti da su Albanci koji žive na Kosovu, u Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori u poteškoćama. Potencijalno, ako se tako nešto može uspostaviti, biće lakše prekrajati granice i Kosovo ili barem deo južno od reke Ibar, priključiti Albaniji. U međuvremenu, Severna Makedonija može da osigura svoj opstanak kao država suočena sa pretnjama Grčke i Bugarske. Kakve god rezerve Makedonci imali prema Srbiji, barem ih Srbi priznaju kao posebnu naciju i ne osporavaju pravo zemlje na postojanje.
Da li mislite da će se inicijativi naredne godine pridružiti Crna Gora, BiH i Kosovo?
– Što se tiče Kosova, Bosne i Crne Gore, oni su u teškoj situaciji. S nekim opravdanjem, inicijativu “Otvoreni Balkan” vide kao sredstvo za dominaciju Srbije. Oni takođe ispravno veruju da će EU tretirati inicijativu kao razlog za okončanje procesa proširenja na Balkan. Ključne evropske države, poput Francuske, oduvek su videle regionalni entitet koji prevazilazi problem granica kao najbolje rešenje za zapadni Balkan. Na insistiranje Britanaca, oni su još 2000-ih išli zajedno sa politikom članstva u EU. Međutim, otkako je Velika Britanija otišla, Francuska i drugi guraju ideju o regionalnoj ekonomskoj zoni, koja se manifestuje u njenoj predloženoj regionalnoj carinskoj uniji. Pre nekoliko nedelja, Srbija i Albanija su predložile da predaju vođstvo inicijative „Otvoreni Balkan“ Evropskoj komisiji. Ako je tako, verovatno će se dve inicijative spojiti. To ostavlja Kosovu, Bosni i Crnoj Gori mogućnost izbora da se pridruže „Otvorenom Balkanu“ ili ostanu izvan glavnog međunarodnog projekta u regionu. Ne vidim da će se pridružiti 2021. godine, ali pretpostavljam da će to učiniti na kraju. Oni će biti pod snažnim diplomatskim pritiskom da to učine, iz EU i SAD, kao i iz Srbije i Albanije. Oni će biti i pod unutrašnjim pritiskom svojih srpskih manjina. I oni će platiti ekonomsku cenu za uzdržavanje. Možda se plaše Srbije, ali izbor može biti da se suoče sa tim strahom ili da se suoče sa izolacijom.
