Državni blagajnik Džim Čalmers upozorio je Ozije da se “pripreme za bol“ i uzimanje “jakih lekova“, kako bi izbegli recesiju i pogoršanje životnog standarda.
Naime, Trezor je revidirao najniže predviđeni rast privrede u narednim godinama, pri čemu se očekuje da će inflacija dostići vrhunac od 7,75 odsto na kraju godine, što je značajno iznad ranijih predviđanja.
Poslednje put, inflacija je premašila ovu brojku u martovskom kvartalu 1990, kada je bila 8,7 odsto. Inflacija je već na 6,1 odsto, uprkos prognozama pre izbora, da će dostići maksimum od 4,25 odsto.Očekuje se da će inflacija pasti u ciljni opseg do 2024, kada se predviđa da će biti 2,75 procenata.
Naime, umesto da se smanji na tri odsto do sledećeg juna, Trezor sada očekuje da će i dalje rasti pre nego što “potone“ na polovinu, ili 2,75 odsto do juna 2024.
Pri tome su se prognoze privrednog rasta smanjivale, u poslednjih tri godine, za pola procenta.Prema rečima blagajnika Čalmersa, globalna ekonomija se kreće “neizvesnim i opasnim putem“.
– Vidite sa čim se suočavamo svaki dan, u supermarketima, sa platama, kada stigne račun za struju – rekao je on.
Čalmers se nada da bi Australija mogla da “ukroti“ inflaciju i izbegne recesiju, ali će to zahtevati patnju mnogih domaćinstava.
– Ako se ne leči, inflacija koja je predugo previsoka podriva životni standard i uništava ekonomiju. Ali i lek je težak za uzimanje, a milioni Australijanaca sa hipotekom to osećaju upravo sada – istakao je Čalmers.
Bez povećanja plata
Međutim, pre nego što počnu da rastu, realne plate će nastaviti da se smanjuju, što je problem za koji je Čalmers težio da okrivi prethodnu vladu i skoro deceniju vladavine Koalicije.
– Ove godine do marta realne plate su pale za 2,7 odsto, što je najgori rezultat u više od dve decenije – rekao je blagajnik.
On je dodao da će se pokazati da se “pad dodatno ubrzao“, kada junski kvartalni iznosi plata budu objavljeni 17. avgusta.
Blagajnik je bio oprezan optimista da će domaćinstva videti rast realnih plata pre kraja prvog mandata vlade Entonija Albanezea, 2025.
Rekao je da će to biti najbrži tempo rasta plata u deceniji, ako do toga dođe, ali se oslanjao na ublažavanje inflacije.
– Plate radnika ne izazivaju ovu inflaciju. Krivica je u deceniji protraćenih prilika, pogrešnih prioriteta i namernog zanemarivanja, što sada svi građani plaćaju – ocenio je blagajnik.
Inače, izazovi sa kojima se Australija suočava uključuju usporavanje globalnog rasta, posebno u SAD, gde su Federalne rezerve ponovo podigle stope preko noći i u Kini.
Zato je Ministarstvo finansija smanjilo svoju procenu globalne ekspanzije za pola procentnog poena na 3,25 odsto za 2022. i 2023.
Visoke kamatne stope
Čalmers je takođe, primetio da Međunarodni monetarni fond sada očekuje da će globalna inflacija dostići 8,3 odsto do kraja 2022, podstaknuta višim cenama hrane i energije, i lošijim lancima snabdevanja.
On je istakao da će se glavna stopa inflacije vratiti na ciljni raspon od dva do tri odsto, koji koristi Banka državnih rezervi (RBA) do sredine 2024.
Inače, RBA, za koju se očekuje da podigne kamatne stope gotovine za još pola procentna poena (na 1,85 odsto), objaviće ekonomske prognoze 5. avgusta sa planiranom kvartalnom monetarnom politikom.
Dok će veći troškovi za zajmoprimce dovesti do finansijskog pritiska na otprilike jednu trećinu domaćinstava sa hipotekama, oni će takođe, početi da opterećuju savezni budžet.
– Znamo da će otplate kamata na državni dug biti najbrže rastuća oblast državne potrošnje, brže od Nacionalne šeme invalidskog osiguranja (NDIS), brige o starima i finansiranja bolnica – naglasio je Čalmers.
Dok će budžet za 2021/22 biti bolji nego što se predviđalo, kratkoročni, srednjoročni i dugoročni pritisci postaju sve izraženiji, istakao je blagajnik.
– Privremeno poboljšanje poreskih primanja možda neće potrajati tokom vremena, uticaj na plaćanja će se zadržati i trošak kamata na dug će rasti, kako se dug refinansira uz veće prinose – objasnio je Čalmers.
Od kada je preuzela dužnost, vlada je samo ove godine bila prinuđena da potroši 1,6 milijardi dolara na dodatne troškove vezane za kovid.
– Očekujemo da će vladine isplate biti oko 30 milijardi dolara veće u odnosu na predizborne prognoze, zbog očekivane inflacije i pada plata – naglasio je Čalmers.
Ostala prepreka za privredu biće sporiji izvoz od predviđenog, pošto posledice poplava i drugih uticaja usporavaju neke isporuke u inostranstvo.
– Slabije stambene investicije su takođe, deo priče, zbog viših kamatnih stopa, ali i ograničenja kapaciteta u izgradnji – rekao je blagajnik.
Stopa nezaposlenosti takođe, nudi nešto slabiju sliku. Stopa nezaposlenosti u junu iznosila je 3,8, i pala je na 3,5 odsto u julu, bila je nešto bolja nego što se predviđalo pre izbora.
Do sledećeg juna, Trezor očekuje da će stopa nezaposlenosti biti 3,75, dok je ranija prognoza bila 3,25 odsto.
Tri vladina prioriteta
Vladin ekonomski odgovor, prema rečima blagajnika, biće usmeren na tri prioriteta.
Prvi će biti smanjenje troškova brige o deci za oko 1,26 miliona porodica i smanjenje prepreke roditeljima, pretežno ženama, da rade prekovremeno.
Troškovi recepta će takođe biti smanjeni za čak 12,50 dolara po scenariju.
Obuka bi pomogla da se povećaju mogućnosti za ljude da obezbede veće plate, rekao je Čalmers, kao i vladina ulaganja u nove industrije.
Treći korak bi bili napori da se “oslobode i raspetljaju domaći lanci snabdevanja“, kako bi se pomoglo u suzbijanju inflacije.
Ulaganja u “čistiju, jeftiniju i pouzdaniju energiju” bi pomogla, kao i vladin nacionalni fond za obnovu, rekao je Čalmers.
Inače, Čalmersov govor je njegov prvi, veliki govor od kada je preuzeo tu ulogu, nakon pobede laburista na izborima u maju.
Smatra se da njegovo izlaganje, pomaže u utvrđivanju vladinih prioriteta pre planiranog samita o zapošljavanju, početkom septembra, i zvaničnog budžeta u oktobru.
“Bez jasne politike“
Prema oceni ekonomista, govor Džima Čalmersa u parlamentu nije bio ništa više od “ažuriranja prognoza Trezora“.
“Saznali smo da će rast australijskog BDP-a biti sporiji, inflacija viša, a stope nezaposlenosti niže, ali samo neznatno, nego što se predviđalo neposredno pre saveznih izbora u maju“, ocenjuju ekonomisti.
Revidirana predviđanja imaju određeni značaj, ali imaju manju težinu od podataka na koje će se RBA oslanjati u svoju kvartalnu izjavu o monetarnoj politici.
Od njih će zavisiti buduća povećanja stope RBA.
– Oni su opsednuti izbornim obećanjima. To znači da smanjenje akciza na gorivo, koje košta tri milijarde dolara za samo šest meseci, neće biti produženo, niti će se nadoknaditi porez na niske i srednje dohotke – istakao je Džon Hokins, viši predavač na Univerzitetu u Kanberi.
