Osvrt visokih državnih predstavnika zemalja Pokreta nesvrstanih na najveće izazove današnjice i živa diplomatija, obeležili su nastavak beogradskog samita povodom 60 godina od osnivanja kojem prisustvuje 105 delegacija sa četiri kontinenta, devet iz međunarodnih organizacija i više državnih predstavnika kao posmatrači.
Ocena članova Pokreta je da su najveći izazovi, borba sa virusom korona, siromaštvo, kao i klimatske promene i njihove posledice. Složili su se da je svet početkom 60-ih bio na prekretnici, ali da je tada nastao Pokret nesvrstanih i omogućio drugačiju budućnost za mnoge zemlje sveta.
Ono što je bila pre više od pola veka borba protiv aparhejda za članice Pokreta nesvrstanih danas je protiv korone, rekao je šef diplomatije Nigerije Zubairu Dada, istakavši da je od osnivanja Pokret pokazao da je multilateralizam sve jači u odgovoru globalnim izazovima.
Da su, osim korone, siromaštvo i recesija problemi, smatra ministar za regionalnu saradnju Konga Didije Mazemba Mukanzu koji kaže da se treba držati principa UN o poštovanju integriteta i suvereniteta.
Drugačiji su danas izazovi, kazao je šef diplomatije Katara Soltan bin Sad Al-Muraiki istakavši da je reč o pandemiji, klimatskim promenama, zloupotrebi tehnologije i da zemlje pokreta treba sa tim da se suoče. Da je svet sada drugačiji, složio se šef diplomatije Maldiva Ahmed Halil, mada se, kaže, neki se još bore sa kolonizacijom. On ističe da je nikad življi multilateralizam i da jedinstvenošću treba prevazići izazove.
Za asistenta šefa egipatske diplomatije Ehaba Badaveja je jedan od važnijih problema naročito siromašnijih zemalja nestašica vode i da Pokret mora solidarno i jedinstveno mora da reaguje na taj problem koji proističe iz klimatskih promena.
Mark Brentli, šef diplomatije Sent Kidsa i Nevisa je ukazao da je blizu i nova prekretnica koja traži zajedničko delovanje.
– Pokret je danas jači nego ikada ranije i bolje pozicioniran da unese promene, a cilj treba da nam bude opšti – poručio je Mark Brentli, a ministar spoljnih poslova Ekvatorijalne Gvineje Simeon Esono Angue rekao je da članice Pokreta moraju da se založe za načelo nemešanja i očuvanja suverenih prava svake države i doprinesu uravnoteženju sveta.
Šef diplomatije Haitija Klod Žozef je podsetio na reči jednog od osnivača princa Sukarna da su članice Pokreta ujedinjene u mržnji protiv kolonijalizma i rasizma, a šef diplomatije Angole Tete Antonio je istakao da je cilj država Pokreta demokratija u međunarodnim odnosima. Ministar spoljnih poslova Libana Abdalah Bou Habib je rekao da dok je njegova zemlja napadana, nesvrstani su se suprotstavili napadima, a njegov kolega iz Antigve i Barbadua Čet Grin se založio za solidarnost u pandemiji i da vakcine budu ravnopravnije raspodeljene.
Šef diplomatije Gambije Mamdu Tangara istakao je da su zadaci za budućnost zaštita ljudskih prava, vladavina prava i demokratizacija i da je važno da Pokret bude u svim međunarodnim forumima na kojima se razgovara o tome, kao i da treba da poveća vidljivost Pokreta u UN. Ministar spoljnih poslova Eritreje Osman Saleh Mohamed je naglasio da članice Pokreta moraju da se posvete sebi svojim ciljevima i da budu jedinstvenije kako bi se nosile sa brojnim izazovima. Da izazova ima, ukazao je ministar spoljnih poslova Barbadosa Džerom Valkot dodajući da je Pokret učinio mnogo da uspostavi demokratiju i bolji život ljudi, ali da to mora i dalje.
Nepalski šef diplomatije Narajan Kadka se založio za mirniji i pravedniji svet, istakavši da treba restruktuirati poredak i međunarodne odnose i ojačati saradnju na suzbijanju siromaštva. Šefica diplomatije Sudana Mariam Almansura veruje da će međunarodna zajednica u pandemmiji uložiti napor da nastavi da sprovodi institucionalne i pravne reforme.
Glas razuma
Dobro došli na mesto rođenja Pokreta, rekao je predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić uoči svečane večere u zdanju parlamenta i dodao da su se na tom mestu pre šest decenija okupili lideri tog vremena da kažu da ne žele da učestvuju u trci dva ljuta rivala koja je vodila ka uništenju, već da hoće svet zasnovan na pravdi, jednakosti i miru. Dačić je istakao je da većina članica Pokreta priznaje teritorijalni integritet Srbije.
– Osnivačka konferencija Pokreta je bila dan kada je svet dobio svoj glas razuma – kazao je Dačić.
Bogatiji Park prijateljstva
Beogradski Park prijateljstva bogatiji je za 60 sadnica povodom isto toliko godina od osnivanja Pokreta nesvrstanih. Taj novobeogradski spomen-park je i nastao u vreme osnivačke konferencije kao simbol borbe za mir i jednakost u svetu. Svečano ga je, sadnjom platana, otvorio predsednik SFRJ Josip Broz Tito, a simbolično su po stablo zasadili i mnogi tada predsednici nesvrstanih država. Povodom 60 godina od osnivanja stabla su sadili premijerka Ana Brnabić i ministar spoljnih poslova Nikola Selaković sa gostima iz inostranstva.
Visoke zvanice
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić imao je tokom samita niz sastanaka sa visokim zvaničnicima, između ostalih sa predsednikom Generalne skupštine UN, ministrom odbrane Angole, šefovima diplomatije Azerbejdžana, Indije, Bangladeša i Alžira.
