Više od 500 naših zemljaka sa svih kontinenata, osim iz Australije, odazvalo se pozivu iz otadžbine da 15. maja dođu u Beograd i vakcinišu se. Ivan Brkljač, direktor programa Tačka povratka, koji je uz podršku Kancelarije za informacione tehnologije i e-Upravu i Vlade Srbije organizovao akciju, podseća da je termin za vakcinisanje srpskog rasejanja tog dana od devet satu ujutro do podneva u hali tri Beogradskog sajma.
Brkljač je odgovorio na pitanja čitalaca „Vesti“ i pojasnio da će moći da se vakcinišu samo oni koji su iskazali interesovanje za vakcinaciju popunjavanjem upita e-Uprave. Tako je Brkljač precizirao da će moći da se vakcinišu i oni dijasporci koji zakasne.
– Naši ljudi iz rasejanja mogu da dođu čitavog dana, odnosno od otvaranja do zatvaranja punktova za vakcinaciju, ali im savetujem da to ipak učine od devet sati ujutro do podneva, jer je to vreme rezervisano isključivo za dijasporu. Čekaće ih više posebnih punktova za vakcinaciju, kao i lekari i medicinsko osoblje koji će biti posvećeni samo njima – kaže Brkljač.
Najviše iz Nemačke
On nam otkriva da su se za vakcinaciju prjavili naši ljudi iz Severne i Južne Amerike, Afrike i Azije. Ipak, najviše prijavljenih je iz evropskih zemalja, gde je srpska dijaspora najbrojnija.
– Prednjače naši ljudi koji žive i rade u Nemačkoj i oni čine skoro četvrtinu od ukupnog broja prijavljenih za vakcinaciju. Slede građani Srbije koji su u Austriji, treća je dijaspora iz Italije, a potom ona naseljena u Holandiji -navodi naš sagovornik.
Broj onih sa drugih kontinenata koji dolaze u Srbiju da se vakcinišu, prema rečima Brkljača, znatno je manji, a razlog je verovatno velika udaljenost od matice.
– Iz SAD prijavilo se njih troje, iz Kanade sedmoro i iz Južnoafričke Republike dvoje. Ima ih i iz Turske, a po jedan prijavljeni je iz Brazila, Angole i sa Kipra – naveo je Brkljač podatke, uz primedbu da jedino nema prijavljenih građana Srbije koji žive u Australiji.
Dobra prilika
Naši zemljaci kažu za „Vesti“ da je reč o plemenitoj i korisnoj akciji. Biljana Radević, iz Beča, misli da je dobro što je dijaspora pozvana da se vakciniše, jer Austriji u kojoj živi nema dovoljno vakcina.
– Pošto sam medicinska sestra ja sam imala priliku da se vakcinišem, ali drugi ljudi mog uzrasta još čekaju i to ko zna do kada. Srbija je pokazala da je ozbiljno shvatila ovu pandemiju i nije se oslanjala ni na koga, već je sama sklapala ugovore. Takva ozbiljna politika izostala je u zemljama EU koje su mnogo bogatije od nas, ali je naša snalažljivost daleko veće bogatstvo u teškim situacijama kao što je ova – kaže Biljana Radević i apeluje na sve zemljake u dijaspori, ali i Srbiji, da iskoriste svaku priliku za vakcinaciju koja se ukaže, jer samo tako možemo da pobedimo ovu bolest.
Mogući novi termini
Ivan Brkljač nije isključio mogućnost da se obezbede neki novi termini za vakcinaciju srpskog rasejanja.
– Obezbeđivanje novih termina za naše državljane koji žive i rade u inostranstvu će zavisiti od broja zainteresovanih za vakcinaciju koji nam se budu javili – kaže direktor Tačke povratka.
Dajte duži rok
Dalibor Komarčević iz Frankfurta kaže da je rok za prijavu za vakcinaciju do 30. aprila ipak bio isuviše kratak da bi se pripremio za put ka Srbiji.
– Ipak, ovo je već veoma dobra ideja, pre svega za one ljude koji ovde u Nemačkoj još uvek nemaju mogućnosti da se vakcinišu, jer nemaju dovoljno godina ili ne stižu na red. Srbija je organizovala vakcinisanje ljudi iz nekoliko zemalja regiona, pa zašto ne bi i za nas iz dijaspore isto uradila. Dobro je da su mislili i na nas – kaže Dalibor Komarčević.
Ravnopravni građani
Vladiša Buzejić, iz Loniga u Italiji, kaže da je nažalost kasno saznao za termin za vakcinaciju dijaspore u matici.
– Divno je znati da u otadžbini brinu i misle i na nas i da im je prioritet naše zdravlje, jer prošle godine smo predstavljali opasnost. Ali situacija se menja. Pozdravljam tu ideju, a mogao bih je nazvati čak i poduhvatom i drago mi je da nismo zaboravljeni i odbačeni. Zahvaljujem se timu koji je došao na tu humanu ideju da treba i nas u rasejanju tretirati kao ravnopravne građane Republike Srbije, jer mi to jesmo u pravom smislu – kaže Vladiša.
Lep gest matice
Branislav Delač, inženjer informacionih tehnologija iz Berlina upozorava da je ono oko čega bi svi trebalo da se saglasimo da virus postoji i da je pandemija svuda oko nas.
On ističe da samo stručnjaci mogu da kažu koliko je virus opasan, a da ga posebno brinu mutacije koje se formiraju u raznim delovima sveta. Kaže da su kontakte sa ljudima sveli na minimum, pre svega zbog tromesečnog sina Pavla, kome je i inače posvećena sva pažnja. Maske nose svuda gde je to propisano, a na mestima sa većom koncentracijom ljudi nastoje da održe distancu od dva metra. Ipak, Branislav misli da je pouzdanost vakcina velika nepoznanica.
– Iskreno, nisam baš ubeđen u pouzdanost vakcina. Proteklo je suviše kratko vreme za kvalitetno testiranje. Može se reći da su kratkoročna dejstva uglavnom pozitivna, ali ipak ne možemo znati šta bi nam to donelo za dve do tri godine – kaže Branislav Delač.
On ističe da bi se najradije vakcinisao u Nemačkoj, pre svega iz praktičnih razloga, jer bi vakcinisanje u Srbiji zahtevalo putovanje, što sa tromesečnom bebom nije baš preporučljivo.
– Organizovanje vakcinacije u Srbiji je svakako odlična ideja, ali i lep gest matice. Međutim, dijasporu bi o tome trebalo informisati bar dva meseca unapred, da bi mogli da organizuju slobodne dane i put za Srbiju. A termin za revakcinaciju trebalo bi zakazati najkasnije pri vakcinaciji, za mesec ili dva, a ne da se imejlom kratkoročno o tome obaveštavaju – ističe Branislav Delač.
Preterane mere
Branislav Delač povodom propisanih epidemioloških mera u Berlinu naglašava da su nošenje maski i dozirano ograničenje kretanja koliko toliko opravdani.
– Međutim, testiranje za ulazak u veće prodavnice i robne kuće je preterano, i ne verujem da će bitno uticati na suzbijanje zaraze – kaže Branislav Delač.
Imunizovano pola Beograda
U Beogradu, gde će srpska dijaspora biti vakcinisana 15. maja, do sada je prvu dozu primilo 45 odsto građana, a zamenik gradonačelnika Goran Vesić kaže da je prestonica na korak da stigne do brojke od pola miliona revakcinisanih.
Vesić je istakao da Beograd zato ne može da deli sudbinu gradova koji imaju samo 10 odsto vakcinisanih i ponovio da protivepidemiološke mere treba određivati regionalno. On je ukazao na značaj imunizacije rečima da grad i država mogu da žive samo ako ekonomija radi, jer je to važno zbog radnih mesta, a i zato što je neophodan novac za nabavku vakcina i medicinske opreme. On je podržao podsticaje države građanima za vakcinaciju i ukazao da Srbija nije jedina zemlja koja to čini.
