Srbija je sa 113 političkih partija među evropskim raritetima po brojnosti, ali i ozbiljan takmac za Ginisa jer dve trećine tog broja čine stranke nacionalnih manjina.
Njih je čak 69, a verovali ili ne, zastupaju tek 11,78 odsto stanovništva. Niču kao pečurke posle kiše jer im prema zakonu za osnivanje treba svega 1.000 potpisa građana. One „većinske“ moraju da skupe desetostruko više i overe kod notara, pa srpski političari umesto da osnuju partije, sve češće preuzimaju postojeće. To je, kažu poznavaoci prilika, stvorilo svojevrsnu političku berzu s rastegljivom cenom od nekoliko hiljada, pa i stotina hiljada evra. S druge strane, analitičari upozoravaju na zloupotrebu prava građana manjinskih zajednica, argumentujući praksom koja pokazuje da se većina „manjinaca“ ne bavi pravima manjina, već gleda kako da se dokopa vlasti.
Rekorderi u brojnosti su Bošnjaci sa 13 partija od kojih su dve brisane iz registra, a čine svega 2,02 stanovništva. Albanci koncentrisani u tri opštine na jugu Srbije, kako ukazuje izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju Bojan Klačar, imaju pet stranaka, mada ih tek 60.000. Oni i Bošnjaci su, kako smatra naš sagovornik, i najeklatantniji primer unutrašnjih podela.
– Manjinske zajednice nisu homogene i jedinstvene, a ta unutrašnja neslaganja, proizvela su više stranaka. Recimo, romske partije su disperzirane i politički podeljene, pa godinama ne mogu da uđu u Skupštinu – pojašnjava Klačar, navodeći da su Romi poslednji put bili zastupljeni u parlamentu pre 11 godina.
Pitanje je, međutim, da li se partije manjina zalažu za prava građana tih zajednica ili za privilegije koje nosi niski prirodni prag, uvodeći ih u zakonodavnu vlast.
– U vlaškoj stranci Ni jedan od ponuđenih odgovora priznali su da sa Vlasima nemaju veze. Uspeli su da pređu cenzus, a ima još onih koji su manjinskom prečicom išli do Skupštine Srbije, a upitno je da li su im u fokusu manjinska pitanja – kaže Klačar.
Romskih, ali i partija Slovaka ima po sedam, a još je neverovatnije da je ruskih ili rusinskih osam na 0,20 odsto ili svega 14.246 Rusina. Upravo kao trend Klačar navodi formiranje većeg broja ruskih partija od kojih su pojedine uspele da uđu u skupštine opština gde živi tek nekoliko Rusa.
– Nije ambicija osnivača tih partija bolji položaj manjina, već ulazak u zakonodavno telo koje im može obezbediti i učešće u vlasti – pojašnjava Klačar.
Mađare i Bunjevce bi da zastupa po šest partija, Bugari imaju četiri registrovane, Makedonci tri, Hrvati, Crnogorci i Grci po dve, a Goranci jednu stranku.
Novost koja prerasta u srpsku praksu je preregistracija „većinskih“ stranaka. Bivši šef diplomatije Vuk Jeremić je 2017. osnovao Narodnu partiju preuzimanjem Narodnog pokreta Srbije poslanika Miroslava Aleksića, koji je Jeremiću prepustio kormilo i postao prvi potpredsednik narodnjaka. Nedavno je partiju osnovao jedan od lidera Saveza za Srbiju Dragan Đilas preregistracijom Zelene ekološke partije Zeleni i dao joj ime Stranka slobode i pravde. Srpski patriotski savez (SPAS) predsednika Opštine Novi Beograd Aleksandra Šapića je nastao 2018. godine preregistracijom Pokreta ujedinjenih lokalnih samouprava (PULS), osnovanog u Kraljevu 2010. Socijaldemokratski savez Nebojše Lekovića, osnovan 2011, pretvoren je u Stranku moderne Srbije, a bivši poslanici Dosta je bilo i Pokreta centra Tatjana Macura i Aleksandar Stevanović s Lekovićem čine trojno predsedništvo. Preteča tog političkog puta je bivši predsednik Srbije Boris Tadić koji je po odlasku iz Demokratske stranke nije stigao da registruje svoju partiju, pa se udružio sa Zelenom strankom u Novu demokratsku stranku.
– Motiv preregistracije jeste da se izbegne zahtevan i skup proces. To nije iznenađujuće i ne treba zamerati političarima koji ne moraju da jure 10.000 potpisa za osnivanje i plaćaju overu potpisa kod notara. Inače je lestvica za učešće u političkom životu Srbije mnogo podignuta jer prvo treba da prikupe broj za registraciju partije, a onda moraju ponovo da skupe 10.000 potpisa za predaju liste za izbore. Zato se CeSID zalaže ili za smanjenje broja potpisa ili da se ti potpisi skupe samo za registraciju – kaže Klačar.
Dinkić (ne)aktivan
U registru političkih partija i dalje se nalaze nekada parlamentarne stranke, koje već duže vreme nisu aktivne. Mada su se davno raspali, u registru su još uvek Ujedinjeni regioni Srbije, čiji je zastupnik i dalje Mlađan Dinkić koji se zvanično bavi biznisom i savetovanjem.
Upisana je, mada ne i aktivna u javnosti, Demohrišćanska stranka Srbije, na čijem je čelu bio Vladan Batić, a sada njegova ćerka Olgica Batić.
Ljute Sandžaklije
– Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu je u pokušaju da zaustavi osnivanje manjinskih partija 1. maja izašlo s javnim raspisom za nacrt zakona prema kojem bi one u nazivu trebalo da imaju manjinu koju zastupaju. To je izazvalo neslaganje nekih poput sandžačke Stranke demokratske akcije Sulejmana Ugljanina koja traje 29 godina i pod istim imenom je u BiH – kaže Bojan Klačar.
