U Srbiji je samo tokom 2018. godine nastalo 11,6 miliona tona otpada, tačnije 1,7 tona po stanovniku, a nedavno sprovedena revizija upravljanja industrijskim otpadom pokazala je da ne postoji dovoljno efikasan nadzor i kordinacija nadležnih subjekata usled čega rastu, kako količine tog otpada, tako i gubici.
Posebno brine podatak da su prihodi budžeta od 2014. do 2018. godine bili manji za 6,7 milijardi dinara, i to samo zbog uvoza polovnih vozila, koja posle nekog vremena idu u otpad.
Stručnjaci i poslovne asocijacije ukazuju na čest slučaj da uvoznici polovnih vozila ne plaćaju naknade za njihovo zbrinjavanje, a najčešće izbegavaju plaćanja eko takse prilikom uvoza polovnih vozila preko privatnih lica, gašenjem registrovanih firmi nakon uvoza određenog broja vozila ili njihovim namernim uvođenjem u stečaj.
U Centru za reciklažu Beograd ukazuju da je zato važno da nadležne institucije, pronađu model koji će sprečiti takve zloupotrebe.
– Za efikasniji sistem naplate eko takse za vozila, trebalo bi povezati Carinu, Agenciju za zaštitu životne sredine, Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo finansija, radi efikasnije kontrole uvoznika, distributera i proizvođača koji vozila stavljaju na tržište Srbije – kaže Slobodanka Stamenić, referent za ekologiju i PR Centra za reciklažu.
Vozila spadaju u opasan otpad i njihova reciklaža je propisana posebnim Pravilnikom prema kome taksa trenutno iznosi 12.000 dinara po toni vozila.
– To su namenska sredstva i trebalo bi da se preusmere na reciklažnu industriju za zbrinjavanje otpadnih vozila – objašnjava Stamenić za Tanjug.
Kaže i da ukoliko se ne recikliraju na propisan način, opasne komponente iz vozila mogu izazvati zagađenja zemljišta i vode, ali i ugroziti zdravlje stanovništa.
Miloš Petrović iz Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova ukazuje da već tri godine upozoravaju na problem neplaćanja taksi i dodaje da godišnje u Srbiju uđe 150.000 vozila, većinom preko fizičkih lica.
– U nekim državama je ograničeno da jedno lice do tri vozila može na svoje ime da uveze i zato mislimo da i kod nas treba da se ogranici taj broj, i da se taksa plaća po emisiji zagađujućih materija, a ne količini, odnosno toni – navodi Petrović.
Tako bi se, kaže, mnogo više novca slilo u bužet i ne bi moglo tako masovno da se izbegava plaćanje eko takse.
Ukazuje da se ista taksa sada plaća i na uvoz hibridnih, odnosno ekoloških automobila.
Revizori navode da je problem nedovoljna koordinacija između nadležnih za upravljanje otpadom, inspekcijski nadzor, kao i nedovoljno pouzdan sistem izdavanja i oduzimanja dozvola za upravljanje otpadom.
Za period od 2016. do 2018. utvrđen je rast količine proizvedenog otpada sa 9,2 miliona tona (2016) na 11,6 miliona tona (u 2018).
Podaci pokazuju da oko 80 odsto proizvedenog industrijskog otpada u Srbiji ostaje na lokaciji samog proizvođača, što ukazuje na nizak procenat tretmana industrijskog otpada, kao i na nedovoljno korišćenje otpada kao sirovine, upozorili su takođe revizori na predstavljanju rezultata analize prošle nedelje u Beogradu.
